1 Tada Isaak pozva Jakova i blagoslovi ga, pa mu zapovedi: „Nemoj da se oženiš Hanaankom! 2 Smesta idi u Padan Aram, u dom Betuela, oca tvoje majke, i tamo sebi nađi ženu, jednu od kćeri svog ujaka Lavana. 3 Neka te Bog Svesilni blagoslovi i učini plodnim i mnogobrojnim, da od tebe postane mnoštvo narodâ. 4 Neka tebi i tvojim potomcima dâ Avraamov blagoslov, da zaposedneš zemlju u kojoj sada boraviš, zemlju koju je Bog dao Avraamu.”
5 Onda Isaak otpremi Jakova, i ovaj ode u Padan Aram, Lavanu, sinu Betuela Aramejca i bratu Jakovljeve i Isavove majke Reveke.
Isav se ponovo ženi
6 Isav dozna da je Isaak blagoslovio Jakova i poslao ga u Padan Aram da tamo sebi nađe ženu i da mu je, blagosiljajući ga, zapovedio: „Nemoj da se oženiš Hanaankom!” 7 i da je Jakov poslušao oca i majku i otišao u Padan Aram. 8 Tako Isav shvati koliko su Hanaanke mrske njegovom ocu Isaaku, 9 pa ode Jišmaelu i uze za ženu, pored žena koje je već imao, Mahalat kćer Jišmaela sina Avraamovog, Nevajotovu sestru.
Jakovljev san u Betelu
10 Jakov ode iz Beer-Ševe i zaputi se u Haran. 11 Stiže do jednog mesta i tamo zanoći, jer je sunce već bilo zašlo. Uze jedan od kamenova koji su bili na tom mestu, stavi ga pod glavu i leže da spava. 12 U snu vide merdevine kako stoje na zemlji, a vrh im dopire do neba. Božiji anđeli su se po njima penjali i silazili, 13 a kraj njega je stajao Jehova i govorio: „Ja sam Jehova, Bog tvoga praoca Avraama i Bog Isaakov. Tebi i tvojim potomcima daću zemlju na kojoj ležiš. 14 Tvojih potomaka će biti kao praha na zemlji i raširićete se na zapad i na istok, na sever i na jug. Preko tebe i tvoga potomstva biće blagosloveni svi narodi na zemlji. 15 Ja sam s tobom – čuvaću te kud god budeš išao i vratiću te u ovu zemlju. Neću te ostaviti dok ne ispunim to što sam ti obećao.”
16 Kada se Jakov probudio iz sna, reče: „Zaista je Jehova na ovome mestu, a ja to nisam znao!”
17 I, uplašen, reče: „Kako je strašno ovo mesto! Ovo nije ništa drugo nego Božija kuća! Ovo je kapija neba!”
18 Jakov ustade rano ujutro, uze kamen koji je bio stavio pod glavu, pa ga uspravi kao stub i na njega izli ulja. 19 To mesto nazva Betel[a]. Grad uz njega pre toga se zvao Luz.
20 Onda se Jakov zavetova, govoreći: „Ako Bog bude sa mnom i ako me bude čuvao na ovom putu na koji sam pošao, ako mi bude davao hleba da jedem i odeće da se obučem, 21 pa se živ i zdrav vratim kući svoga oca, onda će Jehova biti moj Bog, 22 a ovaj kamen koji sam uspravio kao znak biće Božija kuća. A od svega što mi budeš davao, Bože, tebi ću davati desetak.”
