Jakov beži od Lavana
1 Jakov ču kako Lavanovi sinovi govore: „Jakov je uzeo sve što je naš otac imao. Sve ovo bogatstvo stekao je na račun onoga što je pripadalo našem ocu.”
2 A Jakov primeti i da se Lavan prema njemu više ne odnosi kao pre.
3 Tada Jehova reče Jakovu: „Vrati se u zemlju svojih praotaca, svojoj rodbini. Ja ću biti s tobom.”
4 Jakov poruči Rahilji i Liji da dođu na polje gde su mu bila stada, 5 pa im reče: „Vidim da se vaš otac više ne odnosi prema meni kao pre. Ali Bog moga oca bio je sa mnom. 6 Vi znate da sam vašem ocu služio svom svojom snagom, 7 a on me je ipak varao – deset puta mi je menjao platu. Ali Bog mu nije dao da mi naudi. 8 Kad god je Lavan rekao: ‚Pegavi će ti biti plata‘, u svim stadima su se rađali pegavi mladi. A kad god je rekao: ‚Prugasti će ti biti plata‘, u svim stadima su se rađali prugasti mladi. 9 Tako je Bog vašem ocu oduzeo stoku i dao je meni.
10 „Jednom sam, u vreme parenja stada, u snu video da su jarci koji se pare sa stadom prugasti, pegavi ili šareni. 11 Božiji anđeo mi reče u snu: ‚Jakove.‘ ‚Molim?‘ odgovorih, 12 a on reče: ‚Pogledaj i videćeš da su svi jarci koji se pare sa stadom prugasti, pegavi ili šareni. Jer, video sam šta ti Lavan radi. 13 Ja sam Bog Betela, gde si uljem pomazao kameni stub i zavetovao mi se. A sad se spremi, pa idi iz ove zemlje i vrati se u svoj zavičaj.‘”
14 Rahilja i Lija odgovoriše: „Zar mi još imamo deo nasledstva u kući svoga oca? 15 Zar nas on ne smatra strankinjama? Ne samo što nas je prodao već je potrošio i sav novac koji je za nas dobio. 16 Sve bogatstvo koje je Bog oduzeo našem ocu svakako pripada nama i našoj deci. Zato uradi sve što ti je Bog rekao.”
17 Tada Jakov pope svoju decu i žene na kamile, 18 ispred sebe potera svu svoju stoku i sva dobra koja je stekao u Padan-Aramu, pa krenu u Hanaan, svom ocu Isaaku.
19 Kada je Lavan bio otišao da striže ovce, Rahilja je ukrala njegove kućne bogove. 20 Povrh toga, Jakov je zavarao Lavana Aramejca, ne rekavši mu da odlazi. 21 Tako je pobegao sa svime što je imao. Kada je prešao preko reke Eufrat[a], zaputi se u gorski kraj Gilad.
Lavan u poteri za Jakovom
22 Trećega dana javiše Lavanu da je Jakov pobegao. 23 Lavan sa sobom povede svoje rođake, pa je sedam dana gonio Jakova pre nego što ga je sustigao u gorskom kraju Giladu.
24 Tada Bog dođe Lavanu Aramejcu noću u snu, pa mu reče: „Pazi da Jakova ne ugroziš ni na koji način.”
25 Kada ga je Lavan sustigao, Jakov je već bio razapeo svoj šator u gorskom kraju Giladu, pa se i Lavan i njegovi rođaci tamo utaboriše.
26 Lavan reče Jakovu: „Šta si to uradio? Zavarao si me i odveo mi kćeri kao da si ih zarobio mačem u ratu. 27 Zašto si pobegao krišom i zavarao me, ništa mi ne rekavši? Bio bih te ispratio s veseljem i s pesmama uz daire i harfe. 28 Nisi mi dao ni da na rastanku izljubim svoje unuke i kćeri. Zaista si bezumno postupio. 29 Mogao bih da ti naudim, ali mi je Bog tvoga oca noćas rekao: ‚Pazi da Jakova ne ugroziš ni na koji način.‘ 30 Ti si svakako otišao jer si čeznuo za domom svoga oca. Ali zašto si mi ukrao bogove?”
31 Jakov odgovori Lavanu: „Bojao sam se da ćeš mi silom oduzeti svoje kćeri. 32 Kod koga nađeš svoje bogove, taj neka ne ostane u životu. Sâm pogledaj ovde pred našim rođacima da li je nešto tvoje kod mene, pa ako jeste, uzmi.”
A Jakov nije znao da je Rahilja ukrala bogove.
33 Lavan uđe u Jakovljev šator, u Lijin šator i u šator dveju sluškinja, ali ne nađe bogove. Kada je izašao iz Lijinog šatora, uđe u Rahiljin. 34 A kada je Rahilja ukrala kućne bogove, sakrila ih je u kamilje sedlo, pa je sada sedela na njima. Lavan pretraži ceo šator, ali ništa ne nađe.
35 Rahilja reče svom ocu: „Ne ljuti se na mene, gospodaru, što ne mogu da ustanem pred tobom, jer imam mesečnicu.”
Tako je Lavan tražio, ali nije mogao da nađe kućne bogove.
36 Tada se Jakov naljuti, pa poče da grdi Lavana.
„Koji sam to zločin izvršio?” upita on Lavana. „Koji greh sam počinio da me progoniš? 37 Sad kad si pretražio sve moje stvari, šta si našao što pripada tvom domu? Stavi to ovde pred svoje i moje rođake, pa neka oni presude između nas dvojice.
38 „Za ovih dvadeset godina koliko sam bio kod tebe, tvoje ovce i koze nisu se jalovile, niti sam ja jeo ovnove iz tvojih stada. 39 Nisam ti donosio životinju koju su rastrgle divlje zveri, nego sam sâm nadoknađivao gubitak. Ti si od mene tražio da ti platim za sve što je ukradeno bilo danju ili noću. 40 Evo kako mi je bilo: danju me morila vrućina, a noću studen, pa nisam mogao da spavam. 41 Dvadeset godina sam bio kod tebe. Četrnaest godina sam ti služio za tvoje dve kćeri i šest za stado, a platu si mi menjao deset puta. 42 Da Bog moga oca, Bog Avraamov i Strah Isaakov, nije bio sa mnom, ti bi me sigurno otpremio praznih ruku. Ali Bog je video moju muku i trud koji sam uložio, i noćas te je ukorio.”
Jakov i Lavan sklapaju savez
43 Lavan odgovori Jakovu: „Ove žene su moje kćeri, ova deca su moja deca i ova stada su moja stada. Sve što vidiš, moje je. A ipak, šta bih ja danas mogao da učinim svojim kćerima ili deci koju su rodile? 44 Zato hajde da sada sklopimo savez, ti i ja, da bude svedok između mene i tebe.”
45 Tada Jakov uze jedan kamen i uspravi ga kao stub, 46 pa reče svojim rođacima: „Nakupite kamenja.”
I oni uzeše kamenja i napraviše gomilu, pa su pored nje jeli. 47 Lavan gomilu nazva Jegar Sahaduta[b], a Jakov je nazva Galed[c].
48 Lavan reče: „Ova gomila je danas svedok između tebe i mene.”
Zato su joj dali ime Galed.
49 A nazvaše je i Micpa[d], jer je Lavan rekao: „Neka Jehova stražari nada mnom i nad tobom kad budemo daleko jedan od drugog. 50 Ako budeš rđavo postupao s mojim kćerima, ili ako pored njih budeš uzimao i druge žene, makar ja za to i ne znao, imaj na umu da je Bog svedok između tebe i mene.”
51 Lavan još reče Jakovu: „Evo ove gomile i evo ovog kamenog stuba koji sam postavio između nas. 52 Ova gomila je svedok i ovaj stub je svedok da neću preći pored ove gomile na tvoju stranu da ti naudim i da ti nećeš pored ove gomile i ovog stuba preći na moju stranu da naudiš meni. 53 Neka Bog Avraamov i Bog Nahorov, Bog njihovog oca, presudi među nama.”
I Jakov se zakle Strahom svog oca Isaaka, 54 pa tamo, u gorskom kraju, prinese žrtvu i pozva svoje rođake da jedu. Pošto su jeli, tamo prenoćiše.
55 Lavan sutradan porani, poljubi svoje unuke i kćeri i blagoslovi ih, pa se vrati kući.
