Jakov se sprema za susret s Isavom
1 Jakov krenu dalje, i sretoše ga Božiji anđeli.
2 Kada ih je ugledao, reče: „Ovo je Božiji tabor.” Zato to mesto nazva Mahanajim[a].
3 Jakov posla pred sobom glasnike svom bratu Isavu u seirski kraj u Edomu, 4 zapovedivši im: „Kažite ovako mom gospodaru Isavu: ‚Tvoj sluga Jakov kaže: Boravio sam kod Lavana i sve dosad sam tamo ostao. 5 Imam goveda i magaradi, sitne stoke, slugu i sluškinja. Sada ti ovo javljam, gospodaru, u nadi da ću naći milost u tvojim očima.‘”
6 Kada su se glasnici vratili Jakovu, rekoše: „Bili smo kod tvog brata Isava. On ti sada dolazi u susret i s njim četiri stotine ljudi.”
7 Jakov se silno uplaši i zabrinu, pa ljude koji su bili s njim, sitnu stoku, goveda i kamile podeli u dva tabora. 8 Mislio je: „Ako Isav dođe do jednog tabora i napadne ga, možda će onaj drugi umaći.”
9 Onda se Jakov pomoli: „Bože mog praoca Avraama, Bože mog oca Isaaka, Jehova, koji si mi rekao: ‚Vrati se u svoju zemlju i svojoj rodbini, i ja ću učiniti da ti bude dobro,‘ 10 nisam dostojan sve ljubavi i vernosti koje si pokazivao prema meni, svom sluzi. Samo štap sam imao kada sam prešao preko reke Jordan, a sada od mene nastadoše dva tabora. 11 Molim te, izbavi me iz ruku mog brata Isava, jer se bojim da će doći i sve nas pobiti, čak i majke i decu. 12 A ti si rekao: ‚Učiniću da ti bude dobro i da tvojih potomaka bude kao morskog peska, koji se ne može izbrojati.‘”
13 Jakov tamo prenoći, pa od onoga što je imao spremi kao dar za svoga brata Isava: 14 dve stotine koza i dvadeset jaraca, dve stotine ovaca i dvadeset ovnova, 15 trideset kamila s njihovim mladuncima, četrdeset krava i deset bikova, dvadeset magarica i deset magaraca.
16 Onda ih poveri svojim slugama, svako krdo odvojeno, pa reče slugama: „Idite preda mnom i napravite razmak između krdâ.”
17 A sluzi na čelu zapovedi: „Kada te moj brat Isav sretne i upita: ‚Čiji si i kuda ideš? Čije su ove životinje pred tobom?‘ 18 ti odgovori: ‚Tvog sluge Jakova. Ovo je dar koji šalje mom gospodaru Isavu. A on, evo, dolazi za nama.‘”
19 Onda zapovedi drugom sluzi i trećem i svima koji su pratili krda: „I vi to isto recite Isavu kad ga sretnete. 20 I pazite da kažete: ‚Evo tvoj sluga Jakov dolazi za nama.‘”
Jer, Jakov je mislio: „Primiriću ga ovim darom koji šaljem ispred sebe, pa kad se posle sretnemo, možda će me lepo primiti.”
21 Tako Jakovljev dar ode pred njim, a on te noći ostade u taboru.
22 Te iste noći Jakov ustade i uze obe svoje žene, obe svoje sluškinje i svojih jedanaest sinova i na jednom gazu pređe preko potoka Jaboka. 23 A pošto je njih poslao preko potoka, posla preko i svu svoju imovinu.
Jakov se rve s Bogom
24 Tako Jakov ostade sâm, a jedan čovek se rvao s njim do svanuća. 25 Kada je onaj video da ne može da ga pobedi, dotače zglob Jakovljevog kuka, pa se Jakovu kuk iščaši dok se s njim rvao.
26 Onda onaj reče: „Pusti me, sviće dan.”
Ali Jakov odgovori: „Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.”
27 Onaj ga upita: „Kako se zoveš?”
On odgovori: „Jakov.”
28 „Nećeš se više zvati Jakov”, reče onaj, „nego Izrael[b], jer si se borio sa Bogom i sa ljudima, i pobedio si.”
29 Onda Jakov reče: „Molim te, kaži mi svoje ime.”
Ali onaj odgovori: „Zašto me pitaš za ime?”
I onda ga tamo blagoslovi.
30 Jakov to mesto nazva Fanu’El1Fanu’El znači „Božije lice”. Verovatno po arhanđelu sa kojim se borio. Kao i ime svakog arhađela završava se ‘El (od Elohim) što je skraćeno od Bogovi, Nebeki, Vladari, Sudije, govoreći: „Jer videh Boga licem u lice, a ostadoh živ.” 31 Kada je prošao Fanu’El[d], sunce granu iznad njega. A zbog kuka je hramao. 32 Zato Izraelci do dana današnjeg ne jedu tetivu koja je vezana za zglob kuka, jer je Jakovljev zglob bio dotaknut baš kod nje.
