Dina silovana
1 Dina, kći koju je Lija rodila Jakovu, izađe da poseti žene onoga kraja. 2 Kada ju je video Sihem, sin Hamora Hivijca, vladara one zemlje, uhvati je i silova. 3 Dina kći Jakovljeva priraste mu za srce, i on devojku zavole, pa se trudio da zadobije njenu ljubav.
4 Sihem reče svom ocu Hamoru: „Uzmi mi ovu devojku za ženu.”
5 Kada je Jakov čuo da je njegova kći Dina obeščašćena, njegovi sinovi su bili kod stoke u polju, pa Jakov ne htede ništa da preduzima dok se oni ne vrate.
6 Tada Sihemov otac Hamor dođe da razgovara s Jakovom. 7 Čim su čuli šta se dogodilo, Jakovljevi sinovi se vratiše s polja silno ožalošćeni i besni, jer je Sihem, kada je spavao s Jakovljevom kćeri, učinio ono što je u Izraelu sramotno i ne sme se činiti.
8 Hamor im reče: „Moj sin Sihem se svom svojom dušom zaljubio u vašu kćer. Molim vas da mu je date za ženu. 9 Sklapajte brakove s nama – dajte nam svoje kćeri za žene, a vi uzimajte naše. 10 Živite među nama – zemlja vam je na raspolaganju: živite, trgujte i stičite imovinu u njoj.”
11 A Sihem reče Dininom ocu i braći: „Učinite mi tu milost, i daću vam što god hoćete. 12 Odredite koliku god hoćete cenu za nevestu i koliki god hoćete dar, i ja ću vam dati koliko god tražite – samo mi devojku dajte za ženu.”
13 Jakovljevi sinovi odgovoriše Sihemu i njegovom ocu Hamoru pritvorno, jer je Sihem obeščastio njihovu sestru Dinu, 14 i ovako im rekoše: „Ne možemo to da učinimo – da damo svoju sestru neobrezanom čoveku – jer bi to za nas bila sramota. 15 Daćemo vam svoj pristanak samo ako postanete kao mi tako što ćete obrezati svako svoje muško. 16 Tek tada ćemo vam davati svoje kćeri i uzimati vaše kćeri za sebe, živeti među vama i s vama postati jedan narod. 17 Ali, ako nas ne poslušate i ne obrežete se, onda ćemo mi uzeti svoju sestru i otići.”
18 NJihov predlog se svide Hamoru i njegovom sinu Sihemu. 19 Mladić, koji je bio najugledniji od svih u domu svoga oca, nije nimalo oklevao da uradi ono što su tražili, jer je žudeo za Jakovljevom kćeri. 20 Stoga Hamor i Sihem odoše na kapiju svoga grada da razgovaraju sa svojim sugrađanima.
21 „Ti ljudi su prijateljski raspoloženi prema nama”, rekoše. „Pustimo ih da žive u našoj zemlji i da u njoj trguju – ima za njih dovoljno prostora u ovoj zemlji. Mi možemo da se ženimo njihovim kćerima, a oni mogu da se žene našim kćerima. 22 Ali ovi ljudi će pristati da žive s nama kao jedan narod samo ako se svako muško među nama obreže kao što se oni obrezuju. 23 Zar neće njihova stoka, njihova imovina i sve njihove ostale životinje tako postati naše? Zato im dajmo svoj pristanak, i oni će živeti među nama.”
24 I svi se njihovi sugrađani složiše sa Hamorom i njegovim sinom Sihemom, pa se svako muško u gradu obreza.
25 Trećega dana, dok su svi oni još imali bolove, dva Jakovljeva sina, Simeon i Levije, Dinina braća, uzeše svoje mačeve, nesmetano uđoše u grad i ubiše svako muško. 26 Mačem pogubiše Hamora i njegovog sina Sihema, uzeše Dinu iz Sihemove kuće i odoše. 27 Ostali Jakovljevi sinovi dođoše na mesto pokolja i opljačkaše grad zato što im je sestra bila obeščašćena. 28 Uzeše njihovu sitnu i krupnu stoku, magarce i sve njihovo što je bilo u gradu i na polju. 29 Odneše sve njihovo bogatstvo, odvedoše sve njihove žene i nejač i opljačkaše sve što je bilo u kućama.
30 Tada Jakov reče Simeonu i Leviju: „Uvalili ste me u nevolju, jer su me stanovnici ove zemlje, Hanaanci i Perižani, zamrzeli. Malo nas je, pa ako se oni udruže protiv mene i napadnu me, bićemo istrebljeni i ja i moji ukućani.”
31 Ali oni rekoše: „Ne može on s našom sestrom da postupa kao sa bludnicom.”
