Juda i Tamara
1 U to vreme Juda ode od svoje braće i nastani se kod jednog Adulamca koji se zvao Hira. 2 Tamo vide kćer jednog Hanaanca koji se zvao Šua, i oženi se njome. Spavao je s njom, 3 i ona zatrudne i rodi sina, a on mu dade ime Er. 4 Ona opet zatrudne i rodi sina i nazva ga Onan. 5 Zatim rodi još jednog sina i nazva ga Sala. Kada ga je rodila, Juda je bio u Kezivu.
6 Juda nađe ženu za svog prvorođenog sina Era. Zvala se Tamara. 7 Ali Judin prvorođeni sin Er bio je zao u Jehovinim očima, pa ga Jehova pogubi.
8 Tada Juda reče Onanu: „Spavaj sa ženom svog brata i izvrši dužnost devera prema njoj, da svom bratu daš potomstvo.”
9 Ali pošto je Onan znao da potomstvo neće biti njegovo, kad god bi spavao sa ženom svog brata, prosipao je svoje seme na zemlju, da svom bratu ne bi dao potomstvo. 10 To što je činio nije bilo milo Jehovi, pa Jehova pogubi i njega.
11 Tada Juda reče svojoj snahi Tamari: „Idi i živi u kući svog oca kao udovica, dok moj sin Sala ne poraste.”
Jer, Juda je mislio: „I on bi mogao da pogine kao i njegova braća.”
Tako Tamara ode da živi u kući svog oca.
12 Posle mnogo vremena Judina žena, Šuina kći, umre. Kada je prošlo vreme žalosti, Juda ode sa svojim prijateljem Hirom Adulamcem u Timnu, ljudima koji su mu strizali ovce.
13 Kada su Tamari rekli: „Eno ti svekar ide u Timnu da striže ovce”, 14 ona skide sa sebe udovičku odeću, pokri se velom i umota se, pa sede na ulazu u Enajim, koji je na putu za Timnu. Jer, videla je da je Sala odrastao, a nisu je udali za njega.
15 Kada ju je Juda ugledao, pomisli da je bludnica, jer je bila pokrila lice.
16 Juda skrenu k njoj kraj puta, pa joj, ne znajući da mu je snaha, reče: „Hajde, daj da spavam s tobom.”
„A šta ćeš mi dati da bih spavala s tobom?” upita ga ona.
17 Juda reče: „Poslaću ti jare iz stada.”
„Hoćeš li mi dati zalog dok ga ne pošalješ?” upita ona.
18 On reče: „Kakav zalog da ti dam?”
„Svoj pečatni prsten sa njegovom uzicom i štap koji ti je u ruci”, odgovori ona.
I on joj ih dade, pa je spavao s njom, i ona s njim zatrudne. 19 Onda Tamara ode kući, skide veo i opet obuče svoju udovičku odeću.
20 Juda posla svog prijatelja Adulamca s jaretom, da otkupi zalog od one žene, ali je ovaj ne nađe.
21 „Gde je hramska bludnica koja je bila kraj puta za Enajim?” upita on meštane.
Ali oni odgovoriše: „Nije ovde bilo nikakve hramske bludnice.”
22 On se vrati Judi i reče: „Nisam je našao. A osim toga, meštani mi rekoše: ‚Nije ovde bilo nikakve hramske bludnice.‘”
23 Tada Juda reče: „Neka zadrži to što je kod nje, da nam se ljudi ne rugaju. Na kraju krajeva, poslao sam joj ovo jare, ali je ti nisi našao.”
24 Oko tri meseca kasnije, rekoše Judi: „Tvoja snaha Tamara odala se bludničenju, pa je čak i zatrudnela.”
Juda reče: „Izvedite je i spalite na lomači.”
25 Ali, dok su je izvodili, ona poruči svom svekru: „Zatrudnela sam sa čovekom čije je ovo”, reče. „Vidi da li znaš čije je ovo: pečatni prsten, uzica i štap.”
26 Juda ih prepozna, pa reče: „Ona je pravednija od mene, jer ja je nisam dao svom sinu Sali.”
I više nije spavao s njom.
27 Kada je došlo vreme da Tamara rodi, pokaza se da su joj u utrobi blizanci.
28 Dok je rađala, jedan od njih pruži ruku napolje, a babica oko nje zaveza skerletni konac, govoreći: „Ovaj je izašao prvi.”
29 Ali baš kad je on povukao ruku, izađe njegov brat, a babica reče: „Kako li se ti probi?” Tako mu dadoše ime Fares[a].
30 Potom izađe njegov brat, koji je imao skerletni konac oko ruke, pa njemu dadoše ime Zara[b].
