Faraonovi snovi
1 Posle pune dve godine, faraon je sanjao san: Stajao je kraj Nila, 2 a kad tamo – iz Nila izađe sedam krava, lepih i debelih, i poče da pase među trskom. 3 Posle njih iz Nila izađe drugih sedam krava, ružnih i mršavih, pa stade kraj onih na obali. 4 Tada one ružne i mršave krave proždreše onih sedam lepih, debelih krava. I faraon se probudi.
5 Kada je opet zaspao, sanjao je drugi san: Sedam klasova žita, jedrih i lepih, raslo je na jednoj stabljici. 6 Za njima izniknu sedam drugih klasova, kržljavih i sasušenih istočnim vetrom. 7 Tada oni kržljavi klasovi progutaše onih sedam jedrih i punih klasova. I faraon se probudi i shvati da je sanjao.
8 Ujutro je bio uznemiren, pa posla po sve egipatske čarobnjake i mudrace. Ispriča im svoje snove, ali nijedan od njih nije umeo da mu kaže šta znače.
9 Tada glavni peharnik reče faraonu: „Danas se setih jednog svog propusta. 10 Kada se faraon jednom razgnevio na svoje sluge, mene i glavnog pekara zatvorio je u kući zapovednika straže. 11 Obojica smo iste noći sanjali san, i svaki san je imao svoje značenje. 12 A tamo je s nama bio jedan mladić, Jevrejin, sluga zapovednika straže. Ispričali smo mu svoje snove, i on nam reče šta znače – svakom od nas je rekao šta njegov san znači. 13 I sve se odigralo baš kao što nam je protumačio: ja sam vraćen na svoj položaj, a onaj drugi je obešen.”
14 Tada faraon posla po Josifa, koga brže-bolje dovedoše iz tamnice. Kada se obrijao i presvukao, Josif izađe pred faraona.
15 Faraon reče Josifu: „Sanjao sam jedan san, a niko ne ume da mi kaže šta on znači. Ali čuo sam da za tebe kažu da umeš da protumačiš san čim ga čuješ.”
16 „Nije to od mene”, odgovori Josif, „nego će Bog dati pravi odgovor faraonu.”
17 Tada faraon reče Josifu: „U snu sam stajao na obali Nila, 18 a kad tamo – iz Nila izađe sedam krava, debelih i lepih, i poče da pase među trskom. 19 Posle njih izađe drugih sedam krava, koščatih, vrlo ružnih i mršavih. Nikad u celom Egiptu ne videh tako ružne krave. 20 Tada mršave i ružne krave proždreše onih sedam debelih krava, koje su prve izašle. 21 Ali, kada su ih pojele, nije im se poznavalo da su ih pojele – i dalje su bile isto tako ružne kao i pre. Tada sam se probudio.
22 „A video sam u snu i sedam klasova žita, punih i lepih, kako rastu na jednoj stabljici. 23 Za njima izniknu drugih sedam klasova, sparušenih, kržljavih i sasušenih istočnim vetrom. 24 Tada ovi kržljavi klasovi progutaše onih sedam lepih klasova. Ispričao sam to čarobnjacima, ali nijedan od njih nije umeo da mi to objasni.”
25 Tada Josif reče faraonu: „Faraonovi snovi su jedan isti san. Bog je otkrio faraonu šta će da učini. 26 Sedam lepih krava sedam je godina, i sedam lepih klasova sedam je godina – to je jedan isti san. 27 Sedam mršavih i ružnih krava koje su došle posle njih, a tako i sedam praznih klasova, sasušenih istočnim vetrom, jeste sedam gladnih godina.
28 „Tako je kako sam rekao faraonu: Bog je pokazao faraonu šta će da učini. 29 Sedam godina velikog izobilja dolazi celom Egiptu, 30 ali posle njih će doći sedam gladnih godina. Tada će sve izobilje u Egiptu biti zaboravljeno i glad će harati zemljom. 31 Niko se neće sećati vremena izobilja, jer će glad koja će uslediti biti strašna. 32 A to što se san faraonu ponovio, znači da je Bog zaista tako odlučio i da će to uskoro učiniti. 33 Zato neka faraon potraži sposobnog i mudrog čoveka i postavi ga za upravitelja nad Egiptom. 34 Neka faraon postavi poverenike nad zemljom i uzima petinu žetve u Egiptu tokom sedam godina izobilja. 35 Neka oni sakupljaju svu hranu u rodnim godinama koje dolaze i neka sa faraonovim ovlašćenjem skladište žito i čuvaju ga kao hranu za gradove. 36 Neka ta hrana bude zaliha za zemlju za onih sedam gladnih godina koje će biti u Egiptu, da glad ne upropasti zemlju.”
37 I taj predlog se svide faraonu i svim njegovim službenicima.
Josif postaje upravitelj nad Egiptom
38 Faraon upita svoje službenike: „Možemo li da nađemo čoveka kao što je ovaj, u kome je Božiji Duh[a]?”
39 Onda faraon reče Josifu: „Pošto je Bog baš tebi sve ovo obznanio, nema nikog tako sposobnog i mudrog kao što si ti. 40 Bićeš upravitelj moga dvora i sav moj narod će se pokoravati tvojim naredbama. Jedino ću ja, jer sam na prestolu, biti iznad tebe.”
41 Faraon još reče Josifu: „Ovim te postavljam za upravitelja nad celim Egiptom.”
42 Onda skinu pečatni prsten sa svoje ruke i stavi ga Josifu na ruku. Obuče ga u odeću od tankog lana, a oko vrata mu obesi zlatan lanac. 43 Dade mu da se vozi u kolima odmah iza njegovih, i pred njim su vikali: „Na kolena!” Tako ga postavi za upravitelja nad celim Egiptom.
44 Faraon reče Josifu: „Ja sam faraon, ali bez tvog odobrenja niko u celom Egiptu neće ništa preduzimati[b].”
45 Faraon dade Josifu ime Cofnat Paaneah[c], a za ženu mu dade Osnat, kćer Potifere, sveštenika u Onu. I Josif preuze vlast nad celim Egiptom.
46 Josif je imao trideset godina kada je stupio u službu kod faraona, egipatskog cara. On ode od faraona i poče da putuje po celom Egiptu. 47 Tokom sedam godina izobilja, zemlja je obilno rađala, 48 a Josif je sakupljao svu hranu proizvedenu u tih sedam godina u Egiptu i skladištio je u gradovima. U svakom gradu je skladištio hranu sa okolnih polja. 49 Tako je Josif nagomilao žita kao morskog peska, pa je prestao i da ga meri, jer ga je bilo neizmerno mnogo.
50 Pre nego što su nastupile godine gladi, Osnat, kći Potifere, sveštenika u Onu, rodi Josifu dva sina.
51 Svom prvorođenom sinu Josif dade ime Manasija[d], „jer je”, reče, „Bog učinio da zaboravim svu svoju muku i sav dom svoga oca.”
52 Drugom sinu dade ime Efrem[e], „jer me je”, reče, „Bog učinio plodnim u zemlji moga stradanja.”
Glad
53 Sedam godina izobilja u Egiptu dođe kraju 54 i poče sedam gladnih godina, baš kao što je Josif i rekao. U svim zemljama je vladala glad, ali u celom Egiptu je bilo hleba. 55 A kada je i sav Egipat počeo da oseća glad, narod zavapi faraonu, tražeći hleba.
Tada faraon reče svim Egipćanima: „Idite Josifu i uradite kako vam kaže.”
56 Kada se glad proširila po celoj zemlji, Josif otvori skladišta žita i poče da prodaje žito Egipćanima, jer je u Egiptu vladala strašna glad. 57 A i iz celog sveta su dolazili u Egipat da kupe žito od Josifa, jer je glad u celom svetu bila strašna.
