Josifova braća dolaze u Egipat
1 Kada je Jakov saznao da u Egiptu ima žita, reče svojim sinovima: „Što samo sedite i zurite jedan u drugog?”
2 Onda reče: „Čuo sam da u Egiptu ima žita. Idite onamo i kupite nam ga, da preživimo, a ne da pomremo od gladi.”
3 Tada desetorica Josifove braće odoše da u Egiptu kupe žita. 4 Ali Venijamina, Josifovog brata, Jakov ne posla s ostalima, plašeći se da ga ne snađe neko zlo. 5 Tako se Izraelovi sinovi nađoše među onima koji su išli da kupe žita, jer je i u Hanaanu vladala glad.
6 A Josif je, kao upravitelj Egipta, bio onaj koji je svima prodavao žito.
NJegova braća dođoše pred njega i pokloniše mu se do zemlje. 7 Josif prepozna svoju braću čim ih je ugledao, ali se prema njima odnosio kao stranac i razgovarao s njima grubo.
„Odakle dolazite?” upita ih.
„Iz Hanaana”, odgovoriše oni. „Došli smo da kupimo hrane.”
8 Iako je Josif prepoznao svoju braću, oni njega nisu prepoznali. 9 On se seti i snova koje je sanjao o njima.
„Vi ste uhode!” reče im. „Došli ste da izvidite slaba mesta ove zemlje!”
10 „Ne, gospodaru”, odgovoriše oni. „Mi, tvoje sluge, došli smo da kupimo hrane. 11 Svi smo mi sinovi jednog čoveka. Mi, tvoje sluge, pošteni smo ljudi, a ne uhode.”
12 „Ne”, reče im on, „došli ste da izvidite slaba mesta ove zemlje.”
13 A oni rekoše: „Nas, tvojih slugu, bilo je dvanaestoro braće, sinova jednog čoveka iz Hanaana. Najmlađi je ostao s ocem, a jednoga više nema.”
14 Josif im reče: „Tako je kako sam vam rekao: vi ste uhode! 15 Ovako ću vas proveriti: Tako mi faraona živoga, nećete otići odavde ako vaš najmlađi brat ne dođe ovamo. 16 Pošaljite jednog od vas da dovede vašeg brata, a ostali će u tamnicu. Tako ću proveriti vaše reči i videti da li ste rekli istinu. Ako niste, tako mi faraona živoga, onda ste uhode!”
17 I sve ih zatvori na tri dana.
18 Trećega dana Josif im reče: „Učinite ovako, i ostaćete u životu, jer se bojim Boga: 19 Ako ste pošteni ljudi, neka jedan od vas ostane u zatvoru, a ostali neka odnesu žito vašim izgladnelim ukućanima. 20 Onda mi dovedite svog najmlađeg brata, da se tako potvrdi istinitost vaših reči i da ne poginete.”
I oni pristadoše.
21 „Ovo nas je sigurno stigla kazna zbog našeg brata”, rekoše jedan drugom. „Gledali smo kako se muči dok nas je preklinjao za milost, ali ga nismo uslišili. Zbog toga nas je snašla ova nevolja.”
22 A Ruvim reče: „Zar vam nisam rekao da se ne ogrešite o dečaka? Ali niste hteli da me slušate. Sada moramo da položimo račun za njegov život[a].”
23 Nisu znali da ih Josif razume, jer su s njim razgovarali preko tumača. 24 On se okrenu od njih i zaplaka, a onda se opet okrenu prema njima i nastavi s njima da razgovara. Izdvoji Simeona između njih i naredi da ga pred njihovim očima vežu.
Josifova braća se vraćaju u Hanaan
25 Potom Josif zapovedi da im džakove napune žitom, da svakom od njih u džak stave njegov novac i da im daju sve što im treba za put. Kada je tako učinjeno, 26 oni natovariše žito na svoje magarce i odoše.
27 Kada je u konačištu jedan od njih otvorio svoj džak da nahrani svoga magarca, a ono – odozgo u džaku novac!
28 „Novac mi je vraćen!” viknu on svojoj braći. „Evo ga u mom džaku!”
A njima se srce sledi, pa drhteći rekoše jedan drugom: „Šta nam to Bog učini?”
29 Kada su stigli svom ocu Jakovu u Hanaan, ispričaše mu sve što im se dogodilo.
30 „Čovek koji je gospodar one zemlje razgovarao je s nama strogo i optužio nas da uhodimo zemlju, 31 ali mi smo mu rekli: ‚Pošteni smo ljudi, nismo uhode. 32 Bilo nas je dvanaestoro braće, sinova jednog oca. Jednog više nema, a najmlađi je sada s našim ocem u Hanaanu.‘ 33 Tada nam gospodar zemlje reče: ‚Ovako ću znati da ste pošteni ljudi: jednog brata ostavite ovde kod mene, uzmite hranu za svoje izgladnele ukućane, pa idite. 34 Onda mi dovedite svog najmlađeg brata, i znaću da niste uhode, nego pošteni ljudi. Posle toga ću vam vratiti vašeg brata i moći ćete slobodno da se krećete zemljom.‘”
35 Kako su praznili svoje džakove, svaki nađe svoju kesu s novcem. Kada su oni i njihov otac videli kese s novcem, uplašiše se.
36 Njihov otac Jakov im reče: „Zbog vas ću ostati bez dece. Josifa više nema, nema ni Simeona, a sad hoćete i Venijamina da odvedete. Sve se zaverilo protiv mene!”
37 Tada Ruvim reče ocu: „Ubij moja dva sina ako ti ga ne dovedem nazad. Poveri ga meni, i ja ću ti ga dovesti nazad.”
38 Ali Jakov reče: „Moj sin neće s vama, jer brat mu je mrtav i samo je još on ostao. Ako ga na putu na koji idete zadesi neko zlo, oteraćete moju sedu glavu tužnu u Šeol.”
