Srebrni pehar u džaku
1 Josif zapovedi svom domoupravitelju: „Napuni džakove ovih ljudi hranom, koliko god mogu da ponesu, i svakom odozgo u džak stavi njegov novac. 2 A moj pehar, onaj srebrni, stavi odozgo u džak najmlađega, zajedno s novcem kojim je platio žito.”
I ovaj učini kao što je Josif rekao.
3 Kada je svanulo, otpremiše braću i njihove magarce na put.
4 Dok još nisu odmakli daleko od grada, Josif reče svom domoupravitelju: „Smesta pođi za onim ljudima, pa kad ih stigneš, kaži im: ‚Zašto uzvraćate zlo za dobro? Zašto ste ukrali srebrni pehar moga gospodara?[a] 5 To je pehar iz koga moj gospodar pije i koji mu služi za gatanje. Učinili ste zlo!‘”
6 Kada ih je domoupravitelj stigao, on im ponovi sve ove reči, 7 a oni mu na to rekoše: „Zašto nam tako govoriš, gospodaru? Daleko bilo da mi, tvoje sluge, učinimo tako nešto! 8 Čak smo ti iz Hanaana vratili onaj novac koji smo našli odozgo u našim džakovima. Zašto bismo onda krali srebro ili zlato iz kuće tvoga gospodara? 9 Ako se to nađe kod jednoga od nas, tvojih slugu, toga ubijte, a mi ostali ćemo postati tvoji robovi, gospodaru.”
10 „Dobro kažete”, reče on. „Ali neka bude ovako: Kod koga se nađe pehar, taj će postati moj rob, a ostali će biti slobodni.”
11 Tada svaki od njih brzo spusti svoj džak na zemlju i otvori ga. 12 Domoupravitelj pretraži džakove počevši od najstarijeg brata, a završivši kod najmlađeg. I pehar se nađe u Venijaminovom džaku. 13 Na to oni razdreše svoju odeću, pa svi natovariše svoje magarce i vratiše se u grad.
14 Kada su Juda i njegova braća ušli u Josifovu kuću, on je još bio tamo.
Oni padoše ničice pred njim, 15 a on im reče: „Šta ste to uradili? Zar ne znate da se čovek kao ja bavi gatanjem?”
16 „Šta da ti kažemo, gospodaru?” odvrati Juda. „Šta da kažemo? Kako da dokažemo da smo nedužni? Bog je razotkrio krivicu nas, tvojih slugu. Mi smo sada tvoji robovi, gospodaru – mi i onaj kod koga se našao tvoj pehar.”
17 Ali Josif reče: „Daleko bilo od mene da tako nešto učinim! Samo će čovek kod koga se našao pehar postati moj rob, a vi ostali se u miru vratite svom ocu.”
18 Tada mu Juda priđe i reče: „Molim te, gospodaru, dopusti meni, svome sluzi, da ti nešto kažem i ne ljuti se na mene, svoga slugu, iako si ravan samom faraonu. 19 Ti si, gospodaru, pitao nas, svoje sluge: ‚Imate li oca ili brata?‘ 20 i mi smo odgovorili: ‚Imamo starog oca, a on ima još jednog sina, najmlađeg, koji mu se rodio u starosti. Brat mu je mrtav i samo je on ostao od sinova svoje majke, i otac ga voli.‘ 21 Ti si onda rekao nama, svojim slugama: ‚Dovedite mi ga, da ga i ja vidim.‘ 22 A mi smo ti, gospodaru, rekli: ‚Dečak ne može da ostavi oca, jer ako ga ostavi, otac će umreti.‘ 23 Ali ti si rekao nama, svojim slugama: ‚Ako vaš najmlađi brat ne dođe s vama, ne izlazite mi na oči!‘ 24 Kad smo se vratili tvom sluzi, mom ocu, rekli smo mu šta si ti, gospodaru, kazao. 25 Naš otac tada reče: ‚Vratite se i kupite nam još malo hrane‘, 26 a mi rekosmo: ‚Ne možemo da idemo. Ići ćemo samo ako naš najmlađi brat pođe s nama, jer ne smemo onom čoveku na oči bez svog najmlađeg brata.‘ 27 Tvoj sluga, naš otac, reče nam: ‚Znate da mi je žena rodila dva sina. 28 Jedan je otišao od mene, i ja sam rekao: „Sigurno je rastrgan na komade”, i nisam ga više nikad video. 29 Ako mi i ovoga odvedete, pa ga snađe neko zlo, oteraćete moju sedu glavu jadnu u Šeol.‘
30 „Ako se sad ja vratim tvom sluzi, mom ocu, pa moj otac, čiji je život usko povezan sa dečakovim, 31 vidi da dečak nije s nama, umreće. Tako ćemo mi, tvoje sluge, oterati sedu glavu našeg oca tužnu u Šeol. 32 Ja, tvoj sluga, zajemčio sam svom ocu za dečaka. ‚Ako ti ga ne dovedem nazad‘, rekao sam, ‚celog života ću biti kriv pred tobom!‘ 33 Zato, gospodaru, daj da ja, tvoj sluga, ostanem ovde mesto dečaka kao tvoj rob, a ti dečaka pusti da se vrati sa svojom braćom. 34 Jer, kako da se vratim svom ocu ako dečak nije sa mnom? Ne bih mogao da gledam jad koji bi ga snašao.”
