Josif se otkriva braći
1 Josif nije više mogao da se savlađuje pred svojim slugama, pa povika: „Neka svi izađu!” Tako nikog nije bilo s Josifom kada je otkrio svojoj braći ko je. 2 Ali toliko glasno je plakao da su ga i Egipćani čuli, pa se za to saznalo i na faraonovom dvoru.
3 Josif reče svojoj braći: „Ja sam Josif! Je li mi otac još živ?”
Ali oni se toliko zaprepastiše da nisu mogli da mu odgovore.
4 Tada im Josif reče: „Priđite.”
Kada su prišli, reče: „Ja sam vaš brat Josif, onaj koga ste prodali u Egipat! 5 Ali ne uzrujavajte se i ne ljutite se na sebe što ste me ovamo prodali, jer Bog me je pred vama poslao da se sačuvaju životi. 6 Već dve godine vlada glad u zemlji, a još pet godina neće biti ni oranja ni žetve. 7 Bog me je poslao pred vama, da bi vam velikim izbavljenjem spasao život i omogućio vam da preživite[a]. 8 Tako me niste ovamo poslali vi, nego Bog. On me postavio za najvišeg faraonovog službenika[b], za gospodara nad svim faraonovim domom i za vladara nad celim Egiptom.
9 „A sada požurite nazad mome ocu i recite mu: ‚Tvoj sin Josif kaže ovako: Bog me postavio za gospodara nad celim Egiptom. Dođi k meni bez oklevanja. 10 Živećeš u gošenskom kraju i bićeš mi blizu – ti, tvoja deca i unuci, tvoja sitna i krupna stoka, i sve što imaš. 11 Ja ću se tamo starati o tebi, jer dolazi još pet godina gladi. Tako nećete oskudevati ni ti, ni tvoji ukućani, niti iko tvoj.‘
12 „Sami možete svojim očima da se uverite, kao i vaš brat Venijamin, da to zaista ja s vama razgovaram. 13 Ispričajte mom ocu o svoj časti koja mi je ukazana u Egiptu i o svemu što ste videli. I brzo mi dovedite oca ovamo!”
14 Onda zagrli svoga brata Venijamina i zaplaka, a i Venijamin je plakao u njegovom zagrljaju. 15 Potom plačući izgrli i izljubi svu svoju braću. Posle toga se njegova braća ispričaše s njim.
16 Kada je do faraonovog dvora došla vest da su stigla Josifova braća, faraon i njegovi službenici se obradovaše.
17 Faraon reče Josifu: „Kaži svojoj braći: ‚Uradite ovako: Natovarite svoje životinje hranom, pa se vratite u Hanaan. 18 Onda dovedite svog oca i svoje porodice meni, a ja ću vam dati najbolju zemlju u Egiptu, pa ćete se nauživati obilja ove zemlje.‘
19 „A naređuje ti se i da im kažeš: ‚Uradite ovako: Uzmite sebi nekoliko kola iz Egipta za svoju nejač i žene, pa povedite svog oca i dođite. 20 Ne žalite za svojim stvarima, jer će najbolje u celom Egiptu biti vaše.‘”
21 I Izraelovi sinovi učiniše tako. Josif im dade kola, kao što je faraon zapovedio, i hrane za put. 22 Svakome od njih dade novo odelo, a Venijaminu dade tri stotine srebrnjaka i pet odela. 23 A ovo posla svom ocu: deset magaraca natovarenih onim najboljim što ima u Egiptu, deset magaraca natovarenih žitom, hlebom i namirnicama za njegov put.
24 Onda otpremi svoju braću i na odlasku im reče: „Ne svađajte se na putu!”
25 Tako oni krenuše iz Egipta i stigoše svom ocu Jakovu u Hanaan.
26 Kada su mu rekli: „Josif je živ! I vlada nad celim Egiptom!” Jakov se prenerazi i ne poverova im. 27 Ali, kada su mu ispričali sve što im je Josif rekao i kada je video kola koja je Josif poslao da ga odvezu, njihov otac Jakov živnu duhom.
28 Tada Izrael reče: „Uverio sam se! Moj sin Josif je živ. Ići ću da ga vidim pre nego što umrem.”
