Jakov blagosilja Efrema i Manasiju
1 Posle nekog vremena rekoše Josifu: „Otac ti je bolestan”, pa on povede svoja dva sina, Manasiju i Efrema, i ode k njemu.
2 Kada su Jakovu rekli: „Došao ti je sin Josif”, Izrael prikupi snagu i sede u postelji.
3 Jakov reče Josifu: „Bog Svesilni mi se pokazao u Luzu u Hanaanu i tamo me blagoslovio 4 i rekao mi: ‚Učiniću te plodnim i mnogobrojnim. Od tebe ću učiniti mnoštvo narodâ i ovu zemlju dati u večan posed tvojim potomcima.‘ 5 Neka sada tvoja dva sina, koja su ti se rodila u Egiptu pre nego što sam došao ovamo, budu moji. Neka Efrem i Manasija budu moji, baš kao što su Ruvim i Simeon moji. 6 A deca koja ti se rode posle njih, neka budu tvoja. Neka se njihovo nasledstvo vodi pod imenom njihove braće Efrema i Manasije.
7 „Kada sam se vraćao iz Padana, na moju žalost, Rahilja umre u Hanaanu dok smo još putovali, nedaleko od Efrate, pa je sahranih kraj puta za Efratu”, to jest Vitlejem.
8 Spazivši Josifove sinove, Izrael upita: „Ko su ovi?”
9 A Josif odgovori ocu: „To su moji sinovi koje mi je Bog ovde dao.”
Tada Izrael reče: „Dovedi mi ih, da ih blagoslovim.”
10 A Izraelove oči bile su oslabile od starosti, pa je jedva video. Josif mu dovede svoje sinove sasvim blizu, a njegov otac ih poljubi i zagrli.
11 Izrael reče Josifu: „Mislio sam da više nikad neću videti tvoje lice, a, evo, Bog mi dade da vidim i tvoje potomstvo.”
12 Josif ih tada skide s očevih kolena i ničice se pokloni. 13 Onda uze obojicu, Efrema sebi zdesna, prema Izraelovoj levoj ruci, a Manasiju sebi sleva, prema Izraelovoj desnoj ruci, pa mu ih primaknu. 14 Ali Izrael pruži desnu ruku i položi je na Efremovu glavu, iako je Efrem bio mlađi. Onda, ukrstivši ruke, položi levu ruku na Manasijinu glavu, iako je Manasija bio prvorođeni.
15 Tada Izrael blagoslovi Josifa i reče:
„Bog, pred kojim su moji očevi Avraam i Isaak
živeli čineći njegovu volju[a],
Bog koji mi je pastir
celog mog života do dana današnjeg,
16 Anđeo koji me izbavljao od svakog zla,
neka blagoslovi ove dečake,
da sačuvaju moje ime
i ime mojih očeva Avraama i Isaaka
i da se silno namnože na zemlji.”
17 Kada je Josif video da je njegov otac položio svoju desnu ruku na Efremovu glavu, to mu ne bi milo, pa uze očevu ruku da je premesti sa Efremove glave na Manasijinu.
18 „Ne, oče”, reče mu. „Ovaj je prvorođeni – na njegovu glavu položi desnu ruku.”
19 Ali njegov otac odbi i reče: „Znam, sine, znam. I od njega će postati narod, i on će postati velik, ali će njegov mlađi brat biti veći od njega i od njegovih će potomaka postati mnoštvo narodâ.”
20 Tako ih on toga dana blagoslovi i reče:
„Izrael će vas pominjati kad bude blagosiljao:
‚Neka te Bog učini kao Efrema i Manasiju.‘”
Tako je Efrema pretpostavio Manasiji.
21 Onda Izrael reče Josifu: „Evo, uskoro ću umreti, ali Bog će biti s vama i vratiće vas u zemlju vaših praotaca. 22 A tebi dajem nešto više nego tvojoj braći: planinski greben[b] koji sam svojim mačem i lukom oteo od Amorejaca.”
