Jakov blagosilja svoje sinove
1 Jakov tada pozva svoje sinove i reče im: „Okupite se oko mene da vam kažem šta će se s vama kasnije desiti.
2 „Okupite se i čujte, sinovi Jakovljevi,
čujte svog oca Izraela.”
Ruvim
3 „Ruvime, moj prvenče.
Ti si moja snaga,
prvi znak moje muškosti.
Ističeš se čašću, ističeš se snagom.
4 Ali uskovitlan kao voda
nećeš se više isticati,
jer si se popeo na očevu postelju,
na moj ležaj, i ukaljao ga.”
Simeon i Levije
5 „Simeon i Levije su braća;
mačevi im oruđa nasilja.
6 Na njihova većanja ja ne ulazio,
njihovim se skupovima ne pridružio,
jer su u svom gnevu ubijali ljude
i u svojoj obesti sakatili volove.
7 Proklet bio njihov gnev, tako žestok,
i njihov bes, tako okrutan.
Razdeliću ih po Jakovu,
raspršiti ih po Izraelu.”
Juda
8 „Judo, tebe će hvaliti braća.
Rukom ćeš neprijatelja držati za vrat.
Sinovi tvog oca tebi će se klanjati.
9 Judo, ti si lavić.
Sine moj, dižeš se od plena.
Kao lav leži on potrbuške,
kao lavica – ko sme da ga razdraži?
10 Od Jude se neće udaljiti žezlo
ni vladarska palica od njegovih nogu,
dok ne dođe onaj kome pripada[a],
kome će se pokoriti narodi.
11 On vezuje magarca za čokot,
magare za najbolju lozu.
Svoju odeću pere u vinu,
svoje odelo u krvi od grožđa.
12 Oči su mu tamnije od vina,
a zubi belji od mleka.”
Zavulon
13 „Zavulon će živeti na morskoj obali,
lađama će biti utočište;
granica će mu se pružati do Sidona.”
Isahar
14 „Isahar je koščato magare
koje leži među bisagama.
15 Kad vidi da je mesto počinka dobro,
a zemlja lepa,
pleća će podmetnuti pod tovar
i pristati da kuluči.”
Dan
16 „Dan će svom narodu pribavljati pravdu
kao jedno od plemena Izraelovih.
17 Dan će biti zmija pored puta,
guja pored staze koja konja ujede za petu,
pa se jahač preturi na leđa.
18 „Jehova, tvoje spasenje čekam.”
Gad
19 „Gada će napadati razbojnici,
a on će im biti za petama.”
Asir
20 „U Asira će biti hrane izvrsne,
poslastica za careve.”
Neftalim
21 „Neftalim je košuta puštena na slobodu
koja lepu lanad donosi na svet.”
Josif
22 „Josif je plodan čokot,
plodan čokot pokraj izvora;
loze mu se preko zida popele.
23 Ogorčeno su ga napadali strelci,
strele dušmanski odapinjali na njega,
24 ali njegov luk ostade čvrst
i mišica gipka
zbog ruke Jakog Jakovljevog,
zbog Pastira, Stene Izraelove,
25 zbog Boga tvoga oca, koji ti pomaže,
zbog Svesilnoga, koji te blagosilja
blagoslovom sa nebesa odozgo,
blagoslovom iz dubina odozdo,
blagoslovom dojke i utrobe.
26 Blagoslovi tvoga oca veći su
od blagoslovâ drevnih gora,
od obilja prastarih bregova:
neka se spuste na glavu Josifovu,
na čelo posebnoga među svojom braćom.”
Venijamin
27 „Venijamin je grabežljivi vuk;
ujutro plen proždire,
a uveče deli opljačkano.”
28 Svi ovi su dvanaest Izraelovih plemena, a ovo im je otac rekao kada ih je blagosiljao, svakog njegovim posebnim blagoslovom.
Jakovljeva smrt i sahrana
29 Onda im Jakov ovako zapovedi: „Uskoro ću umreti. Sahranite me sa mojim očevima u pećini na polju Efrona Hetita, 30 u pećini na polju Mahpeli, kod Mamre u Hanaanu, polju koje je Avraam kupio od Efrona Hetita da mu bude mesto za sahranjivanje. 31 Tamo su sahranjeni Avraam i njegova žena Sara, tamo su sahranjeni Isaak i njegova žena Reveka, a tamo sam i ja sahranio Liju. 32 Polje i pećina na njemu kupljeni su od Hetitâ.”
33 Kada je Jakov tako zapovedio svojim sinovima, diže noge na postelju, izdahnu i umre.
