Postanak – 7
Potop
1 Jehova reče Noju: „Uđi u lađu, ti i sva tvoja porodica, jer sam video da si jedino ti preda mnom pravedan u ovom naraštaju. 2 Uzmi sa sobom sedam parova – mužjaka i ženku – od svake čiste životinje, jedan par – mužjaka i ženku – od svake nečiste životinje 3 i sedam parova – mužjaka i ženku – od svake ptice, da im se potomstvo sačuva na zemlji. 4 Jer, za sedam dana pustiću na zemlju kišu da pada četrdeset dana i četrdeset noći i izbrisaću sa lica zemlje svako živo stvorenje koje sam načinio.”
5 I Noje učini sve što mu je Jehova zapovedio.
6 Noje je imao šest stotina godina kada su vode potopa došle na zemlju. 7 I Noje uđe u lađu sa svojim sinovima, svojom ženom i ženama svojih sinova, da se spase od vodâ potopa. 8 Od čistih i nečistih životinja, od ptica i od svih stvorenja koja gmižu po tlu, 9 uđoše kod Noja u lađu dve po dve – mužjak i ženka – kao što mu je Bog zapovedio. 10 Sedam dana posle toga, vode potopa dođoše na zemlju.
Početak potopa
11 Šeststote godine Nojevog života, sedamnaestoga dana drugoga meseca, provališe svi izvori velikog bezdana[a] i otvoriše se nebeske ustave. 12 Kiša je padala na zemlju četrdeset dana i četrdeset noći.
13 Tog istog dana Noje i njegovi sinovi Sim, Ham i Jafet, njegova žena i žene njegova tri sina uđoše u lađu, 14 a s njima i sve vrste divljih životinja, sve vrste stoke, sve vrste stvorenja koja gmižu po tlu i sve vrste krilatih stvorenja i ptica. 15 Po dvoje od svih živih stvorenja uđoše kod Noja u lađu.16 Uđoše mužjak i ženka od svih živih stvorenja, kao što mu je Bog zapovedio.
Tada Jehova za njim zatvori vrata.
17 Potop je četrdeset dana plavio zemlju, a kako su vode rasle, tako poneše lađu i digoše je visoko iznad zemlje. 18 Vode su se dizale i rasle visoko nad zemljom, a lađa je plutala na površini vode. 19 Toliko su se silno vode digle nad zemljom da su prekrile sve najviše planine pod nebom – 20 digle su se petnaest lakata[b] iznad potopljenih planina. 21 Izginuše sva živa stvorenja: ptice, stoka, divlje životinje, sva stvorenja koja gmižu po tlu i sav ljudski rod. 22 Izginu sve na kopnu što u nozdrvama ima dah života. 23 Tako je sa lica zemlje izbrisano svako živo stvorenje: ljudi, životinje, stvorenja koja gmižu po tlu i ptice. Ostao je samo Noje i oni koji su s njim bili u lađi.
24 A vode su prekrivale zemlju stotinu pedeset dana.
