Sve je isprazno
1 Reči Propovednika, sina Davidovog, cara u Jerusalimu:
2 Ispraznost nad ispraznošću! – govori Propovednik. Ispraznost nad ispraznošću! Sve je ispraznost! 3 Kakva je korist čoveku od sveg njegovog mukotrpnog truda pod suncem? 4 Pokolenje ode i pokolenje dođe, a zemlja ostaje doveka. 5 Sunce izađe i zađe, pa hita nazad, na mesto odakle izlazi. 6 Vetar duva na jug, pa okrene na sever, vitla uokolo-naokolo, pa opet nazad. 7 Sve reke teku u more, a more se ne prepuni. Odakle reke dolaze, onamo se i vraćaju. 8 Sve je zamorno, toliko da ne može da se iskaže. Oko ne može da se nagleda, ni uho da se nasluša.
9 Što je bilo, opet će biti, što se činilo, opet će se činiti – nema ništa novo pod suncem. 10 Ima li išta za šta bi se moglo reći: „Gle, ovo je novo!”? I to je već bilo, davno pre našeg vremena. 11 Nema sećanja na ono što je bilo pre, niti će biti sećanja na ono što će tek biti među onima koji će biti posle.
Ispraznost mudrosti
12 Ja, Propovednik, bio sam car nad Izraelom u Jerusalimu. 13 Odlučio sam da istražim i ispitam, pomoću mudrosti, sve što se čini pod nebom. Kakav je težak zadatak Bog dao ljudima da se s njim muče! 14 Video sam sve što se čini pod suncem: sve je ispraznost – trčanje za vetrom. 15 Što je krivo, ne može da se ispravi; čega nema, ne može da se izbroji.
16 Mislio sam: „Evo, nadrastao sam i nadmašio u mudrosti sve koji su vladali nad Jerusalimom pre mene. Stekao sam mnogo mudrosti i znanja.”
17 Stoga sam odlučio da saznam u čemu je prednost mudrosti nad ludošću i bezumljem, ali uvideh da je i to samo trčanje za vetrom. 18 Jer, gde je mnogo mudrosti, mnogo je i jada, i što je više znanja, više je i bola.
