1 Sećaj se svoga Stvoritelja
u danima svoje mladosti,
pre nego što dođu dani nevolje i primaknu se godine kada ćeš reći:
„Ne mile mi se” –
2 pre nego što sunce i svetlost i mesec i zvezde potamne
i oblaci se vrate posle kiše,
3 kada čuvari kuće zadrhte i jaki ljudi se pogure,
kada mlinarice prestanu da melju, jer ih je malo,
i zamute se oni što gledaju kroz prozore,
4 kada se zatvore vrata na ulicu i priguši zvuk mlina,
kada se trgneš na glas ptice, a sve pesme utihnu,
5 kada se plašiš visine i opasnosti na putu,
kada je badem u cvetu, a skakavac se vuče po tlu
i želja se više ne javlja[a] –
jer čovek ide u svoju večnu kuću,
a narikače hodaju ulicama –
6 pre nego što srebrna uzica pukne,
zlatna činija se razbije,
vrč se na izvoru razlupa,
točak na bunaru se polomi –
7 i prah se vrati u zemlju iz koje je i došao,
a duh se vrati Bogu, koji ga je dao.
8 „Ispraznost nad ispraznošću!” govori Propovednik. „Sve je ispraznost!”
Zaključak
9 Propovednik nije bio samo mudar, nego je i narodu prenosio znanje. Proučio je mnoge poslovice, proverio ih i sredio. 10 Propovednik je tragao za pravim rečima i ono što je napisao ispravno je i istinito. 11 Reči mudrih su kao ostani, a njihove sabrane izreke poput čvrsto ukovanih klinova – dao ih je jedini Pastir. 12 Pazi se, sine moj, svega što je preko toga. Nema kraja sastavljanju mnogih knjiga i mnogo učenje iznuruje telo.
13 Pošto smo čuli sve, evo zaključka: Boj se Boga i drži se njegovih zapovesti, jer to je sve što se traži od čoveka. 14 Jer, Bog će svako delo izneti pred sud, pa i sve što je skriveno, bilo to dobro ili zlo.
