Ispraznost naslade

¹ Pomislih: „Hajde da ispitam nasladu, da vidim šta je zadovoljstvo.” Ali i to se pokaza kao ispraznost. ² „Smeh je ludost”, rekoh. „I šta se postiže nasladom?” ³ Pokušah da se razgalim vinom – dok je mudrost i dalje upravljala mojim umom – i da prigrlim bezumlje, da vidim šta je dobro da ljudi čine pod nebom za ovo malo dana svoga života.

⁴ Poduhvatih se velikih dela: Sagradih sebi kuće i zasadih vinograde. ⁵ Načinih vrtove i perivoje i zasadih u njima svakovrsne voćke. ⁶ Načinih jezerca da zalivam zasade bujnog drveća. ⁷ Nakupovah robova i robinja, a imao sam i robova rođenih u mom domu. I krupne i sitne stoke imao sam više nego iko u Jerusalimu pre mene. ⁸ Nagomilah sebi srebra i zlata i blago careva i pokrajina. Nabavih pevače i pevačice, a tako i harem kakav bi čovek samo poželeti mogao. ⁹ Postadoh daleko veći od ma koga u Jerusalimu pre mene. Ali moja mudrost uvek je bila uz mene. ¹⁰ Ne uskratih sebi ništa što bi mi oči poželele, ne odbih sebi nijednu nasladu. Uživao sam u svemu što sam činio i to je bila nagrada za sav moj mukotrpni trud.

¹¹ Ali, kada sam pogledao sve što sam učinio i mukotrpni trud koji sam u to uložio, sve je bilo ispraznost – trčanje za vetrom. Nikakve koristi od toga pod suncem.

Ispraznost mudrosti, ludosti i bezumlja

¹² Potom odlučih da proniknem u mudrost, ludost i bezumlje. Šta bi još carev naslednik mogao da učini a da već nije učinjeno? ¹³ Videh da je mudrost bolja od bezumlja, baš kao što je svetlost bolja od tame. ¹⁴ Mudar čovek koristi oči u glavi, a bezumnik hoda u tami. Ali uvideh da obojicu stiže isti usud. ¹⁵ Pomislih: „Bezumnikov usud stići će i mene. Šta, dakle, imam od toga što sam toliko mudar?” I rekoh: „I to je ispraznost.” ¹⁶ Jer, mudroga ne pamte dugo, baš kao ni bezumnika, jer obojica će biti zaboravljeni posle nekog vremena. Avaj, i mudar čovek mora da umre kao i bezumnik.

Ispraznost mukotrpnog truda

¹⁷ Tako zamrzeh život, jer mi je bilo mučno sve što se događa pod suncem. Sve je ispraznost – trčanje za vetrom. ¹⁸ Zamrzeh sve oko čega sam se mukotrpno trudio pod suncem, jer ću sve morati da ostavim svom nasledniku. ¹⁹ Ko zna hoće li on biti mudar ili bezuman? A ipak će on raspolagati svime u šta sam ja uložio svoj mukotrpni trud i umeće pod suncem. I to je ispraznost. ²⁰ Tako počeh da očajavam nad svim svojim mukotrpnim trudom pod suncem. ²¹ Jer, čovek se mukotrpno trudi s mudrošću, znanjem i veštinom, a onda sve što ima mora da ostavi nekom ko se oko toga nije trudio. I to je ispraznost i veliko zlo. ²² Šta čovek ima od svega svog mukotrpnog truda i nastojanja pod suncem? ²³ Svi njegovi dani su jadni, a posao mu paćenje. Čak ni noću mu se um ne smiruje. I to je ispraznost. ²⁴ Nema ništa bolje za čoveka nego da jede i pije i nalazi zadovoljstvo u svom mukotrpnom trudu. Video sam da i to dolazi od Boga. ²⁵ Jer, bez njega, ko bi mogao da jede ili da nađe zadovoljstvo? ²⁶ Onome ko mu je po volji, Bog daje mudrost, znanje i radost, a grešniku daje zadatak da sakuplja i gomila bogatstvo da bi ga predao onome ko je Bogu po volji. I to je ispraznost – trčanje za vetrom.