Ugnjetavanje, mukotrpan trud, prijateljstvo
1 Onda ponovo pogledah svekoliko ugnjetavanje koje se odigrava pod suncem: Videh suze ugnjetenih, a nikoga da ih uteši. Sila je bila na strani njihovih ugnjetača, a nikoga da ih uteši. 2 Stoga zaključih da su mrtvi srećniji od živih.
3 Bolje nego i jednima i drugima onome je ko još nije bio, ko nije video zlodela koja se čine pod suncem.
4 I videh da sav mukotrpni trud i svako uspešno delo izviru iz čovekove zavisti prema bližnjemu. I to je ispraznost – trčanje za vetrom.
5 Bezumnik skrsti ruke i samoga sebe izjeda[a].
6 Bolje jedna pregršt mira nego dve pregršti mukotrpnog truda i trčanja za vetrom.
7 I opet videh ispraznost pod suncem: 8 Čovek, sam samcat – nema ni sina ni brata – mukotrpno se trudi bez kraja i konca, oči nikako da mu se nasite bogatstva, a on se ne pita: „Za koga se to ja mukotrpno trudim i sebe lišavam zadovoljstva?” I to je ispraznost – teška muka!
9 Dvojici je bolje nego jednome, jer imaju dobru nagradu za svoj trud. 10 Ako jedan padne, onaj drugi će mu pomoći da se digne. A jadan je onaj ko padne, a nema nikoga da mu pomogne da se digne.
11 I ako dvojica zajedno legnu, grejaće jedan drugoga. A kako da se jedan sam ugreje?
12 Jednoga je lako savladati, a dvojica se mogu odupreti. I uže od tri struka nije lako prekinuti.
Ispraznost napredovanja
13 Bolji je siromašan a mudar mladić, nego star a bezuman car koji više ne prihvata savet.
14 Mladić je izašao iz tamnice, da postane car, iako se rodio siromašan u svom carstvu. 15 Video sam kako svi živi pod suncem idu za mladićem, carevim naslednikom: 16 nigde kraja onima koji su ga podržavali. Ali kasnije nisu bili zadovoljni njime. I to je ispraznost – trčanje za vetrom.
