O lakomislenom obećanju i zavetu
1 Pazi kako se ponašaš kada ideš u Božiji Dom. Bolje ti je da priđeš i slušaš nego da prinosiš žrtvu kako to čine bezumnici, koji ne znaju da čine nešto rđavo.
2 Ne budi brz na jeziku, ne žuri da nešto izgovoriš pred Bogom. Bog je na nebu, a ti si na zemlji, zato štedi reči.
3 Kao što snovi dolaze kada je mnogo briga, tako i bezumnikov govor kada je mnogo reči.
4 Kad se zavetuješ Bogu, ne odlaži da ispuniš zavet. Njemu bezumnici nisu mili, zato ispuni svoj zavet. 5 Bolje je ne zavetovati se, nego se zavetovati, pa ne ispuniti zavet. 6 Ne daj da te reči odvedu u greh, pa da posle kažeš svešteniku[a]: „Pogrešio sam što sam se zavetovao.” Zašto da se Bog razgnevi zbog tvojih reči, pa uništi tvoja dela? 7 Mnogo snova i mnoštvo reči, isprazno je. Zato se boj Boga.
Ispraznost bogatstva
8 Ako u nekoj pokrajini vidiš da siromahe ugnjetavaju i da se gazi sud i pravda, nemoj da se čudiš tome, jer jednog službenika štiti drugi, viši, a obojicu najviši. 9 Iza svega stoji korist od zemlje – čak i car zavisi od njiva.
10 Ko voli novac, nikada ga nema dovoljno. Ko voli bogatstvo, nikada nije zadovoljan svojim prihodom. I to je ispraznost. 11 Kako se imovina uvećava, tako je sve više onih koji je troše. I kakva je onda vlasniku korist od nje, osim što je gleda?
12 Radnik slatko spava, imao ili nemao dovoljno da jede, a bogatašu obilje ne dâ da zaspi.
13 Video sam veliko zlo pod suncem: kako se bogatstvo gomila na štetu svome vlasniku 14 jer se to bogatstvo izgubilo nesrećnim slučajem, pa sinu koji mu se rodio ništa nije ostalo.
15 Čovek gô izlazi iz majčine utrobe, i kako dolazi, tako i odlazi – ništa od svog mukotrpnog truda ne može da ponese sa sobom. 16 I to je veliko zlo, što čovek kako dolazi, tako i odlazi. Šta ima od toga što je mukotrpno radio, kada mu je sav trud otišao u vetar? 17 Celog svoga veka živi u mraku, brizi, gnevu i bolesti.
18 Tada uvideh da je za čoveka dobro i ispravno da jede i pije i da nalazi zadovoljstvo u svom mukotrpnom trudu pod suncem za ono malo dana života što mu je Bog dao – jer to je njegova nagrada. 19 Kada Bog nekome dâ bogatstvo i imanje i dâ mu da u njima uživa, da prihvati svoju nagradu i da nalazi radost u svom mukotrpnom trudu – to je dar od Boga. 20 Takav retko misli o danima svoga života, jer mu je Bog radošću zaposlio um.
