Car David u starosti
1 Kada je car David zašao u duboku starost, nije mogao da se ugreje čak ni kada su ga pokrivali.
2 Stoga mu njegovi službenici rekoše: „Gospodaru care, hajde da potražimo za tebe mladu devicu koja će biti uz tebe i negovati te. Kada bude ležala u tvom naručju, gospodaru care, ugrejaćeš se.”
3 Tako potražiše lepu devojku po celom području Izraela i nađoše Šunemku Avišag, pa je dovedoše caru. 4 Devojka je bila vrlo lepa. Negovala je cara i služila ga, ali car nije s njom imao polne odnose.
Adonija pokušava da se domogne prestola
5 Adonija, čija majka je bila Hagit, nadmeno odluči: „Ja ću biti car”, pa nabavi sebi borna kola i konje i pedeset ljudi da trče pred njim. 6 NJegov otac ga nikada nije prekorno upitao: „Zašto se tako ponašaš?” Adonija je bio i vrlo naočit, a rodio se posle Avesaloma. 7 Adonija se obrati Joavu sinu Cerujinom i svešteniku Aviataru, i oni ga podržaše. 8 Ali sveštenik Sadok, Benaja sin Jehojadin, prorok Natan, Šimi, Rei i Davidovi junaci ne pridružiše se Adoniji.
9 Kod kamena Zoheleta, blizu En-Rogela, Adonija prinese na žrtvu sitnu i krupnu stoku i utovljenu telad. Pozvao je svu svoju braću, careve sinove, i sve Judeje koji su bili u carevoj službi, 10 ali nije pozvao proroka Natana, ni Benaju ni ostale junake, ni svoga brata Solomona.
Solomon proglašen za cara
11 Natan upita Vitsaveju, Solomonovu majku: „Zar nisi čula da je Adonija, Hagitin sin, postao car, a da naš gospodar David to ne zna? 12 Stoga mi dopusti da te posavetujem kako da spaseš svoj život i život svog sina Solomona. 13 Idi caru Davidu i reci mu: ‚Moj gospodaru care, zar se nisi zakleo meni, svojoj sluškinji: „Tvoj sin Solomon će biti car posle mene. On će sedeti na mom prestolu”? Zašto je onda Adonija postao car?‘ 14 Dok ti još budeš tamo razgovarala s carem, ja ću ući i potvrditi tvoje reči.”
15 Tako Vitsaveja ode da poseti ostarelog cara u njegovim odajama, gde ga je služila Šunemka Avišag.
16 Vitsaveja se duboko pokloni caru, a on je upita: „Šta hoćeš?”
17 „Gospodaru”, reče mu ona, „ti si se meni, svojoj sluškinji, zakleo Jehovom, svojim Bogom: ‚Tvoj sin Solomon biće car posle mene. On će sedeti na mom prestolu.‘ 18 Ali sada je, evo, Adonija postao car, a ti, moj gospodaru care, to ne znaš. 19 Prineo je na žrtvu mnogo volova, utovljene teladi i sitne stoke i pozvao sve careve sinove, sveštenika Aviatara i glavnog zapovednika vojske Joava, ali tvog slugu Solomona nije pozvao. 20 Moj gospodaru care, oči celog Izraela uprte su u tebe, da mu ti kažeš ko će sedeti na tvom prestolu posle tebe. 21 Ako to ne uradiš, čim ti umreš, moj gospodaru care, mene i mog sina Solomona smatraće zločincima.”
22 Dok je ona još razgovarala s carem, stiže prorok Natan.
23 Caru rekoše: „Prorok Natan je ovde.”
Natan uđe kod cara i ničice mu se pokloni, 24 pa reče: „Jesi li ti, moj gospodaru care, rekao: ‚Adonija će biti car posle mene. On će sedeti na mom prestolu‘? 25 Jer, on je danas otišao i prineo na žrtvu mnogo volova, utovljene teladi i sitne stoke. Pozvao je sve careve sinove, zapovednike vojske i sveštenika Aviatara, i eno ih jedu i piju s njim i kliču: ‚Živeo car Adonija!‘ 26 Ali ni mene, tvog slugu, ni sveštenika Sadoka, ni Benaju sina Jehojadinog, ni tvog slugu Solomona nije pozvao. 27 Da li si to učinio, moj gospodaru care, ne obavestivši mene, svoga slugu, o tome ko će sedeti na tvom prestolu posle tebe?”
28 Na to car David reče: „Pozovite Vitsaveju.”
Kada je ona došla caru i stala pred njega, 29 car se zakle: „Tako mi Jehove živoga, koji me je izbavio iz svake nevolje, 30 danas ću izvršiti ono za što sam se zakleo Jehovom, Bogom Izraelovim: Tvoj sin Solomon biće car posle mene. On će sedeti na mom prestolu mesto mene.”
31 Tada se Vitsaveja ničice pokloni caru i reče: „Doveka živeo moj gospodar, car David!”
32 Car David reče: „Pozovite sveštenika Sadoka, proroka Natana i Benaju sina Jehojadinog.”
Kada su oni došli pred cara, 33 car im reče: „Uzmite službenike svoga gospodara, pa posadite mog sina Solomona na moju mazgu i odvedite ga u Gihon. 34 Neka ga tamo sveštenik Sadok i prorok Natan pomažu za cara nad Izraelom. Potom dunite u ovnujski rog i vičite: ‚Živeo car Solomon!‘ 35 Zatim se s njim vratite ovamo, a on neka dođe i sedne na moj presto. On će biti car mesto mene. Postavio sam ga za vladara nad Izraelom i Judom.”
36 Benaja sin Jehojadin odgovori caru: „Biće tako[a]! I neka to potvrdi Jehova, Bog moga gospodara cara. 37 Kao što je Jehova bio s tobom, moj gospodaru care, neka tako bude i sa Solomonom! Neka učini da on bude još veći car od[b] moga gospodara, cara Davida!”
38 Tada sveštenik Sadok, prorok Natan, Benaja sin Jehojadin, Kerećani i Peletovci siđoše i posadiše Solomona na mazgu cara Davida i odvedoše ga u Gihon. 39 Sveštenik Sadok uze iz šatora[c] rog s uljem i pomaza Solomona. Potom dunuše u ovnujski rog i sav narod povika: „Živeo car Solomon!” 40 Tada sav narod pođe gore za njim, svirajući frule i toliko glasno kličući da se zemlja tresla.
41 Adonija i sve zvanice koje su bile s njim začuše buku baš kad su završavali gozbu.
Kada je čuo zvuk roga, Joav upita: „Kakva je to silna galama u gradu?”
42 Dok je on još govorio, stiže Jonatan, sin sveštenika Aviatara.
Adonija mu reče: „Uđi. Valjan čovek kao ti mora da nosi dobre vesti.”
43 „Ne” odgovori mu Jonatan. „Naš gospodar, car David, postavio je Solomona za cara. 44 Car je s njim poslao sveštenika Sadoka, proroka Natana, Benaju sina Jehojadinog, Kerećane i Peletovce. Oni su ga posadili na carevu mazgu, 45 i sveštenik Sadok i prorok Natan su ga pomazali za cara u Gihonu. Odatle su krenuli toliko kličući da ceo grad odzvanja. To je buka koju čujete. 46 Osim toga, Solomon je već seo na carski presto, 47 a carevi službenici su došli da čestitaju našem gospodaru, caru Davidu, govoreći: ‚Neka tvoj Bog učini da Solomonovo ime bude slavnije od tvoga i on još veći car od tebe!‘ A car se poklonio na svojoj postelji 48 i rekao: ‚Blagosloven Jehova, Bog Izraelov, koji mi je dao da danas svojim očima vidim naslednika na svom prestolu.‘”
49 Na to sve Adonijine zvanice ustadoše uplašene i raziđoše se. 50 A Adonija, u strahu od Solomona, ode i uhvati se za rogove žrtvenika.
51 Solomonu rekoše: „Adonija se uplašio cara Solomona i eno se drži za rogove žrtvenika i govori: ‚Neka mi se car Solomon danas zakune da mene, svoga slugu, neće pogubiti mačem.‘”
52 Solomon odgovori: „Ako se pokaže kao valjan čovek, neće mu pasti ni dlaka s glave. Ali, ako se utvrdi da je učinio zlo, umreće.”
53 Tada car Solomon posla ljude da ga skinu sa žrtvenika. Adonija dođe i pokloni se caru Solomonu, a Solomon mu reče: „Idi kući.”
