Solomon i kraljica od Sabe
(Druga Letopisa 9:1-12)
1 Kada je glas o Solomonovoj slavi i njenoj povezanosti sa Jehovinim imenom došao do kraljice od Sabe, ona dođe da ga iskuša teškim pitanjima. 2 Stigla je u Jerusalim sa velikom pratnjom i kamilama natovarenim začinima, velikom količinom zlata i dragim kamenjem. Ona ode Solomonu, pa je s njim razgovarala o svemu što joj je bilo na umu. 3 Solomon odgovori na sva njena pitanja – ništa mu nije bilo toliko teško da ne bi umeo da joj objasni. 4 Kada je kraljica od Sabe videla svu Solomonovu mudrost i palatu koju je sagradio, 5 jela na njegovoj trpezi, odaje njegovih službenika, njegovu poslugu u njihovim odorama, njegove peharnike i žrtve paljenice koje je prinosio u Domu Jehovinom, ostala je bez daha.
6 Ona reče caru: „Istina je ono što sam u svojoj zemlji čula o tebi i tvojoj mudrosti. 7 Ali nisam u to verovala dok nisam došla i svojim očima se uverila. A nije mi rečena ni polovina. Tvoja mudrost i bogatstvo daleko prevazilaze ono što sam čula. 8 Blago tvojim ljudima! Blago ovim tvojim službenicima, koji stalno stoje pred tobom i slušaju tvoju mudrost! 9 Blagosloven Jehova, tvoj Bog, kome si toliko omilio da te postavio na Izraelov presto. Zbog svoje večne ljubavi prema Izraelu, Jehova te je učinio carem, da činiš ono što je pravo i pravedno.”
10 Ona dade caru sto dvadeset talanata[a] zlata, silno mnogo začinâ i drago kamenje. Nikada više nije neko nekom doneo toliko začinâ koliko je kraljica od Sabe dala caru Solomonu.
11 (A Hiramove lađe, koje su dovezle zlato iz Ofira, donele su odande i silno mnogo sandalovine i dragog kamenja. 12 Car je od sandalovine napravio potpornje za Dom Jehovin i za carsku palatu i harfe i lire za svirače. Do dana današnjeg nije viđeno toliko sandalovine.)
13 Car Solomon dade kraljici od Sabe sve što je poželela i zatražila povrh uobičajenog carskog poklona. Potom ona ode sa svojim slugama i vrati se u svoju zemlju.
Solomonovo bogatstvo
(Druga Letopisa 9:13-29)
14 Zlato koje je Solomon dobijao svake godine bilo je teško šest stotina šezdeset šest talanata[b], 15 ne računajući prihod koji su donosili trgovci, prodavci, svi carevi Arabije i upravitelji oblasti u zemlji.
16 Car Solomon je napravio dve stotine velikih štitova od kovanog zlata. Za svaki štit je utrošeno šest stotina šekela[c] zlata. 17 Napravio je i tri stotine malih štitova od kovanog zlata, a za svaki su utrošene tri mine[d] zlata. Car ih je stavio u Palatu libanske šume.
18 Car je napravio i velik presto ukrašen slonovačom i obložen najboljim zlatom. 19 Presto je imao šest stepenika, a naslon mu je na vrhu bio zaobljen. Na obe strane sedišta bili su nasloni za ruke, a kraj svakog je stajao po jedan kip lava. 20 Na onih šest stepenika stajalo je dvanaest lavova, po jedan na svakom kraju stepenika. Nikad ništa slično nije izrađeno ni u jednom drugom carstvu.
21 Svi pehari cara Solomona bili su od zlata i sve posuđe u Palati libanske šume bilo je od čistog zlata. Ništa nije bilo izrađeno od srebra, jer se u Solomonovo vreme srebro nije smatralo vrednim. 22 Car je imao trgovačke lađe[e] koje su plovile zajedno sa Hiramovim lađama. One su se vraćale svake treće godine, donoseći zlato, srebro i slonovaču, majmune i paunove.
23 Car Solomon bio je bogatiji i mudriji od svih drugih careva na zemlji 24 i ceo svet je želeo da dođe i čuje mudrost kojom je Bog obdario Solomona. 25 Iz godine u godinu, ko god je dolazio, donosio je poklon – predmete od srebra i zlata, odeću, oružje, začine, konje i mazge.
26 Solomon je sakupio i mnogo bornih kola i konjâ. Imao je hiljadu četiri stotine bornih kola i dvanaest hiljada konja, koje je držao u gradovima određenim za borna kola i kod sebe u Jerusalimu. 27 Učinio je da u Jerusalimu bude srebra kao kamenja, a kedrova u izobilju kao divljih smokava u Šefeli. 28 Solomon je uvozio konje iz Egipta i Kvea[f] – carevi dobavljači kupovali su ih u Kveu. 29 Iz Egipta su uvozili borna kola po šest stotina šekela srebra, a konje po sto pedeset šekela[g] srebra. Kola i konje prodavali su i svim hetitskim i aramejskim carevima.
