Solomon se okreće od Boga
1 Osim faraonove kćeri, car Solomon je voleo mnoge druge tuđinke – Moavke, Amonke, Edomke, Sidonke i Hetitkinje. 2 One su bile iz narodâ za koje je Jehova rekao Izraelcima: „Ne sklapajte brakove s njima, jer će vas one sigurno okrenuti svojim bogovima”, ali se Solomon ipak u njih zaljubljivao.
3 Imao je sedam stotina žena carskog roda i tri stotine naložnica, i njegove žene su ga okrenule od Jehove. 4 Kada je Solomon ostario, žene ga okrenuše drugim bogovima, pa više nije bio do kraja odan Jehovi, svome Bogu, kao što je bio njegov otac David. 5 Išao je za Astartom, boginjom Sidonaca, i Molohom, odvratnim bogom Amonaca. 6 Tako je Solomon činio ono što je zlo u Jehovinim očima i nije u potpunosti išao za Jehovom kao njegov otac David. 7 Na jednom brdu istočno od Jerusalima, podigao je uzvišicu Kemošu, odvratnom bogu Moava, i Molohu, odvratnom bogu Amonaca. 8 Isto je uradio za sve svoje žene tuđinke, da bi mogle da pale kâd i prinose žrtve svojim bogovima.
9 Jehova se razgnevi na Solomona, jer se okrenuo od Jehove, Boga Izraelovog, koji mu se dva puta pokazao 10 i zapovedio mu da ne ide za drugim bogovima. Ali Solomon se nije držao Jehovine zapovesti.
11 Stoga Jehova reče Solomonu: „Pošto tako činiš i ne držiš se moga saveza i uredbi koje sam ti dao, istrgnuću ti carstvo i dati ga jednom od tvojih službenika. 12 Ali, zbog moga sluge Davida, neću to učiniti za tvog života – istrgnuću ga iz ruku tvoga sina. 13 Ali neću mu istrgnuti celo carstvo, nego ću mu, zbog moga sluge Davida i zbog Jerusalima, koji sam izabrao, ostaviti jedno pleme.”
Solomonovi neprijatelji
14 Tada Jehova podiže Solomonu protivnika, Hadada Edomca, iz Edomove carske loze. 15 Kada je David ratovao s Edomom, glavni zapovednik vojske Joav, koji je otišao da sahrani poginule, pobio je svako muško u Edomu. 16 Joav i svi Izaraelci ostali su tamo šest meseci, sve dok nisu istrebili svako muško u Edomu. 17 Ali Hadad, koji je još bio dečak, pobegao je u Egipat s Edomcima koji su bili službenici njegovog oca. 18 Otišli su iz Midjana u Paran, poveli sa sobom neke ljude iz Parana i otišli u Egipat. Faraon, egipatski car, dao je Hadadu kuću i zemlju i snabdeo ga hranom.
19 Hadad je našao toliku milost u faraonovim očima da mu je ovaj za ženu dao sestru svoje žene, carice Tahpenes. 20 Tahpenesina sestra mu je rodila sina Genuvata, koga je Tahpenes odgajila u carskoj palati, gde je živeo sa faraonovim sinovima.
21 Kada je Hadad čuo u Egiptu da je David umro i da je umro i Joav, glavni zapovednik vojske, reče faraonu: „Pusti me da se vratim u svoju zemlju.”
22 „Šta ti ovde nedostaje”, upita ga faraon, „pa želiš da se vratiš u svoju zemlju?”
„Ništa”, odgovori Hadad, „ali me pusti da idem.”
23 Bog protiv Solomona podiže još jednog protivnika, Rezona sina Eljadinog. Ovaj je pobegao od svoga gospodara Hadadezera, cara Cove, 24 okupio oko sebe ljude i postao vođa pljačkaške družine. Kada je David pokušao da ih ubije, otišli su u Damask, gde su se nastanili i zavladali gradom. 25 Rezon je bio protivnik Izraela celog Solomonovog života. Pričinjavao je isto toliko muka Izraelu kao i Hadad i mrzeo je Izrael. On je vladao nad Aramom.
26 Protiv cara se pobuni i Jarovam sin Nevatov. On je bio jedan od Solomonovih službenika, Efremovac iz Cerede, a majka mu je bila udovica po imenu Cerua.
27 Ovo je prikaz njegove pobune: Solomon je sagradio Milo i popunio šupljinu u zidu grada svog oca Davida. 28 Jarovam je bio sposoban čovek, pa ga Solomon, videvši kako mladić dobro obavlja svoj posao, postavi da upravlja svim kulučarima iz Josifovog plemena.
29 U to vreme Jarovam otputova iz Jerusalima, a na putu ga susrete Ahija, prorok iz Šila, ogrnut novim ogrtačem. NJih dvojica su bili sami na otvorenom polju.
30 Ahija uze onaj novi ogrtač koji je imao na sebi i razdre ga na dvanaest komada, 31 pa reče Jarovamu: „Uzmi za sebe deset komada, jer ovako kaže Jehova, Bog Izraelov: ‚Evo, istrgnuću carstvo iz Solomonovih ruku i tebi dati deset plemena. 32 Ali, zbog moga sluge Davida i grada Jerusalima, koji sam izabrao između svih Izraelovih plemena, njemu će ostati jedno pleme. 33 Učiniću tako jer su me ostavili i klanjali se Astarti, boginji Sidonaca, Kemošu, bogu Moavaca, i Molohu, bogu Amonaca, i nisu živeli kako ja tražim, niti su činili ono što je ispravno u mojim očima ni držali se mojih uredbi i zakonâ kao što je to činio David otac Solomonov.
34 „‚Ali neću uzeti celo carstvo iz Solomonovih ruku. Pustiću ga da vlada dok je živ, zbog moga sluge Davida, koga sam izabrao i koji se držao mojih zapovesti i uredbi. 35 Oduzeću carstvo iz ruku njegovog sina i deset plemena ću dati tebi. 36 Jedno pleme ću dati njegovom sinu, da bi vladarska kuća moga sluge Davida nastavila da mi služi[a] u Jerusalimu, gradu koji sam izabrao da u njega stavim svoje Ime. 37 A tebe ću uzeti da vladaš nad svim što ti srce zaželi, da budeš car Izraela. 38 Ako se budeš pokoravao svemu što ti zapovedim, živeo kako ja tražim, činio ono što je ispravno u mojim očima i držao se mojih uredbi i zapovesti, kao što je činio moj sluga David, biću s tobom. Podići ću ti trajnu vladarsku kuću, poput one koju sam podigao Davidu, i daću ti Izrael. 39 Poniziću Davidove potomke zbog Solomonovog greha, ali ne zauvek.‘”
40 Solomon pokuša da ubije Jarovama, ali ovaj pobeže u Egipat, caru Šišaku, i tamo ostade do Solomonove smrti.
Solomonova smrt
(Druga Letopisa 9:29-31)
41 Ostali događaji Solomonove vladavine – sve što je učinio i mudrost koju je pokazao – zapisani su u Knjizi Solomonovih letopisa. 42 Solomon je u Jerusalimu četrdeset godina vladao nad celim Izraelom. 43 Kada je umro, sahraniše ga u Davidovom gradu. Na mestu cara nasledi ga njegov sin Rovoam.
