Prorok Ilija i suša
1 Ilija Tišbejac, iz Tišbe u Giladu, reče Ahavu: „Živoga mi Jehove, Boga Izraelovog, kome služim, neće biti ni rose ni kiše sledećih nekoliko godina, osim na moju zapovest.”
2 Reč Jehovina dođe Iliji: 3 „Idi odavde, pa skreni na istok i sakrij se u klancu Keritu, istočno od reke Jordan. 4 Pićeš iz potoka, a gavranima sam zapovedio da te tamo hrane.”
5 Ilija učini kao što mu je Jehova rekao: ode do klanca Kerita, istočno od reke Jordan, i tamo ostade. 6 Gavrani su mu donosili hleb i meso ujutro i uveče, a pio je iz potoka.
7 Posle nekog vremena, potok presuši, jer u zemlji nije bilo kiše.
Ilija i udovica iz Sarepte
8 Tada mu dođe reč Jehovina: 9 „Idi smesta u Sareptu Sidonsku i ostani tamo. Zapovedio sam jednoj udovici u tom mestu da te snabdeva hranom.”
10 Tako Ilija ode u Sareptu. Kada je došao do gradske kapije, naiđe na jednu udovicu kako tamo sakuplja pruće.
On je pozva i zamoli: „Donesi mi malo vode u vrču, da pijem.”
11 Kako ona krenu da mu donese, on viknu za njom: „Donesi mi, molim te, i malo hleba.”
12 „Živoga mi Jehove, tvoga Boga”, odgovori ona, „nemam hleba – samo šaku brašna u ćupu i malo ulja u vrču. Sakupljam pruće, da ga odnesem kući i spremim jelo sebi i svom sinu, da ga pojedemo, pa da umremo.”
13 Ilija joj reče: „Ne boj se. Idi kući i učini kao što si rekla. Ali prvo meni ispeci jednu pogaču od onoga što imaš i donesi mi, a onda spremi nešto sebi i svom sinu. 14 Jer, ovako kaže Jehova, Bog Izraelov: ‚Neće u ćupu nestati brašna niti će presušiti vrč s uljem sve dok Jehova na zemlju ne pusti kišu.‘”
15 Ona ode i učini kao što joj je Ilija rekao. Tako je svakog dana bilo hrane za Iliju i za onu ženu i njenu porodicu, 16 pošto brašna u ćupu nije nestalo niti je vrč s uljem presušio, baš kao što je Jehova i rekao Iliji.
17 Posle nekog vremena, razbole se sin vlasnice kuće. Bilo mu je sve gore i gore, dok na kraju nije prestao da diše.
18 Žena reče Iliji: „Šta ti imaš protiv mene, Božiji čoveče? Zar si došao da me podsetiš na moj greh i da mi ubiješ sina?”
19 „Daj mi svog sina”, odvrati Ilija, pa ga uze iz njenih ruku, odnese ga u sobu na spratu u kojoj je stanovao i položi ga na svoju postelju.
20 Onda zavapi Jehovi: „Jehova, Bože moj, zar si pustio nesreću i na ovu udovicu kod koje stanujem usmrtivši joj sina?”
21 Potom se tri puta pruži po dečaku i zavapi Jehovi: „Jehova, Bože moj, daj da se u ovog dečaka vrati život!”
22 Jehova usliši Ilijin vapaj: u dečaka se vrati život i on ožive.
23 Ilija podiže dete i odnese ga iz sobe na spratu dole u kuću, pa ga dade majci, rekavši: „Gledaj, sin ti je živ!”
24 A žena mu reče: „Sada znam da si Božiji čovek i da je istina ono što Jehova govori kroz tvoja usta.”
