Ilija i carev službenik
1 Posle mnogo vremena, treće godine, reč Jehovina dođe Iliji: „Idi i pojavi se pred Ahavom, a ja ću poslati kišu na zemlju.”
2 I Ilija ode da se pojavi pred Ahavom.
Glad u Samariji bila je strašna, 3 pa Ahav pozva Avdiju, upravitelja palate. A Avdija se silno bojao Jehove. 4 Kada je Jezavelja ubijala Jehovine proroke, Avdija je uzeo stotinu proroka i sakrio ih u dve pećine, po pedeset u svaku, i snabdevao ih hranom i vodom.
5 Ahav reče Avdiji: „Hajde da obiđemo sve izvore i potoke u zemlji. Možda nađemo trave da sačuvamo u životu konje i mazge, da ne moramo da ubijemo nijednu od naših životinja.”
6 Onda podeliše zemlju koju će pretražiti, pa Ahav ode na jednu stranu, a Avdija na drugu.
7 Dok je Avdija išao putem, eto mu Ilije u susret.
Avdija ga prepozna, pade ničice i reče: „Jesi li to ti, gospodaru Ilija?”
8 „Jesam”, odvrati Ilija. „Idi i reci svom gospodaru: ‚Evo Ilije.‘”
9 „Šta sam to zgrešio”, upita Avdija, „da mene, svog slugu, predaješ u ruke Ahavu, da me pogubi? 10 Živoga mi Jehove, tvoga Boga, nema naroda ni carstva kuda moj gospodar nije poslao nekoga da te traži. I kad god je neki narod ili carstvo javilo da nisi tamo, terao ih je da se zakunu da te nisu našli. 11 A ti mi sad kažeš da idem svom gospodaru i da mu kažem: ‚Evo Ilije.‘ 12 Otkud znam kuda Duh Jehovin može da te odnese kad ja odem. Ako odem i kažem to Ahavu, a on te ne nađe, ubiće me. A ja, tvoj sluga, bojim se Jehove od svoje mladosti. 13 Zar nisi čuo, gospodaru, šta sam učinio kad je Jezavelja ubijala Jehovine proroke? Stotinu njih sam sakrio u dve pećine, po pedeset u svaku, i snabdevao ih hranom i vodom. 14 A ti mi sad kažeš da idem svom gospodaru i da mu kažem: ‚Evo Ilije.‘ Ubiće me!”
15 Ilija reče: „Živoga mi Jehove nad vojskama, kome služim, koliko danas ću se pojaviti pred Ahavom.”
Ilija i Vaalovi proroci
16 Avdija ode Ahavu i reče mu za Iliju, pa Ahav pođe Iliji u susret.
17 Kada je ugledao Iliju, reče mu: „Jesi li to ti, izazivaču nevolja u Izraelu?”
18 „Ne izazivam ja nevolje u Izraelu”, odgovori Ilija, „nego ti i tvoja porodica. Odbacili ste Jehovine zapovesti i pošli za Vaalima. 19 Nego, sada pozovi sav Izrael da se okupi preda mnom na gori Karmel, a dovedi i četiri stotine pedeset Vaalovih proroka i četiri stotine Ašerinih proroka, koji jedu za Jezaveljinom trpezom.”
20 Ahav pozva sve Izraelce i okupi proroke na gori Karmel.
21 Ilija izađe pred sav narod i reče: „Dokle ćete se još kolebati između dve strane? Ako je Jehova Bog, idite za njim, a ako je Vaal Bog, idite za njim.”
Ali narod mu ne odgovori nijednom rečju.
22 Tada Ilija reče narodu: „Ja sam jedini ostao od Jehovinih proroka, a Vaal ima četiri stotine pedeset proroka. 23 Dajte nam dva junca, pa neka oni izaberu jednoga za sebe. Neka ga iseku na komade i polože na drva, ali neka ne pale vatru. Ja ću pripremiti drugog junca i položiti ga na drva, ali neću paliti vatru. 24 Onda vi prizovite ime svoga boga, a ja ću prizvati Jehovino ime. Bog koji odgovori ognjem – taj je pravi Bog.”
Sav narod reče: „Dobro kažeš.”
25 Ilija reče Vaalovim prorocima: „Izaberite jednog junca, pa ga vi prvi pripremite, jer vas ima mnogo. Prizovite ime svoga boga, ali ne palite vatru.”
26 Tako oni uzeše junca i pripremiše ga, pa su od jutra do podneva prizivali Vaalovo ime.
„Vaale, usliši nas!” vikali su.
Ali ni od koga glasa ni odgovora. A oni su skakali oko žrtvenika koji su napravili.
27 U podne Ilija poče da im se ruga.
„Vičite glasnije”, reče. „Jer, bog je to. Možda se zaneo u misli, ili je zauzet, ili je na putu. Možda spava, pa ga treba probuditi.”
28 Tada oni zavikaše još glasnije, pa su se do krvi zasecali mačevima i kopljima, kao što im je bio običaj. 29 Prođe i podne, a oni nastaviše da prorokuju sve dok nije bilo vreme za prinošenje večernje žrtve. Ali nigde glasa; ni od koga odgovora ni znaka da neko obraća pažnju.
30 Tada Ilija reče celom narodu: „Priđite mi.”
Oni mu priđoše, a on popravi Jehovin žrtvenik, koji je bio porušen. 31 Uze dvanaest kamenova, po jedan za svako pleme koje je poteklo od Jakova, kome je Jehova rekao: „Ime će ti biti Izrael”[a], 32 pa od tih kamenova podiže žrtvenik Jehovinom imenu i oko njega iskopa jarak toliko širok da su u njega mogle da stanu dve see[b] semena.
33 Onda naslaga drva, iseče junca na komade i položi ga na drva, pa reče: „Napunite četiri krčaga vodom i izlijte na žrtvu i na drva.”
34 Potom reče: „Učinite to još jednom”, i oni to učiniše još jednom.
„Učinite to i treći put”, reče on, i oni to učiniše i treći put.
35 Voda se slivala oko žrtvenika, pa je napunila i jarak.
36 Kada je bilo vreme da se prinese žrtva, prorok Ilija priđe žrtveniku i pomoli se: „Jehova, Bože Avrahamov, Isaakov i Izraelov, obznani danas da si ti Bog u Izraelu i da sam ja tvoj sluga i da sam sve ovo učinio po tvojoj zapovesti. 37 Usliši me, Jehova, usliši me, da bi ovaj narod znao da si ti, Jehova, Bog i da ćeš im srce okrenuti k sebi.”
38 Tada pade oganj Jehovin i sažeže žrtvu, drva, kamenove i prašinu, pa čak isuši i vodu u jarku.
39 Kada je sav narod to video, popada ničice i povika: „Jehova je Bog! Jehova je Bog!”
40 Tada im Ilija reče: „Pohvatajte Vaalove proroke. Neka nijedan ne umakne!”
Tako ih pohvataše, a Ilija ih odvede u klanac Kišon i tamo ih pobi.
Prestanak suše
41 Ilija reče Ahavu: „Idi gore, jedi i pij, jer čuje se šum velike kiše.”
42 Ahav ode da jede i pije, a Ilija se pope na vrh Karmela, savi se prema zemlji i stavi glavu među kolena.
43 „Idi i pogledaj prema moru”, reče on svome sluzi.
Sluga se pope i pogleda, pa reče: „Nema tamo ničega.”
Ilija mu sedam puta reče: „Idi i pogledaj[c].”
44 Sedmi put sluga reče: „Oblak, malen kao ljudski dlan, diže se s mora.”
Tada Ilija reče: „Idi i kaži Ahavu: ‚Upregni konje i siđi pre nego što te spreči kiša.‘”
45 Ubrzo se nebo zacrne od oblakâ, podiže se vetar i poče da pada velika kiša. Ahav se odveze prema Jizreelu, 46 a sila Jehovina siđe na Iliju, koji se upasa, pa je pred Ahavom trčao sve do Jizreela.
