Davidova poslednja uputstva Solomonu

¹ Kada se približilo vreme da David umre, on zapovedi svom sinu Solomonu:

² „Uskoro ću umreti”, reče. „Budi jak i pokaži se čovek. ³ Izvršavaj dužnost koju ti je Jehova, tvoj Bog, odredio: da činiš ono što on traži i držiš se njegovih uredbi i zapovesti, zakonâ i propisâ, kao što je zapisano u Mojsijevom zakonu. Tada ćeš biti uspešan kud god budeš išao i u svemu što budeš činio, ⁴ i Jehova će ispuniti svoje obećanje meni: ‚Ako tvoji potomci budu pazili kako žive i verno, svim svojim srcem i dušom, činili ono što tražim, uvek će jedan od njih sedeti na Izraelovom prestolu.‘

⁵ „I sâm znaš šta mi je učinio Joav sin Cerujin – šta je učinio sa dvojicom glavnih zapovednika Izraelove vojske, Avnerom sinom Nerovim i Amasom sinom Jeterovim. Ubio ih je i prolio njihovu krv u miru kao da je rat i tom krvlju je umazao pojas oko svoga struka i sandale na svojim nogama. ⁶ Postupi s njim prema svojoj mudrosti, ali ne daj da mu seda glava ode u Šeol u miru.

⁷ „Milostivo postupi sa sinovima Barzilaja Gilađanina: neka budu među onima koji jedu za tvojom trpezom, jer su stali uz mene kada sam bežao pred tvojim bratom Avesalomom.

⁸ „Kod tebe je i Šimi sin Gerin, Venijaminovac iz Bahurima, koji me je teškim kletvama proklinjao onoga dana kada sam išao u Mahanajim. Kada mi je izašao u susret na reci Jordan, zakleo sam mu se Jehovom: ‚Neću te pogubiti mačem.‘ ⁹ Ali ti ga ne smatraj nedužnim. Mudar si čovek – znaćeš šta ti je činiti s njim da mu sedu glavu krvavu spustiš u Šeol.”

Davidova smrt

¹⁰ Potom David umre, pa ga sahraniše u Davidovom gradu. ¹¹ Nad Izraelom je vladao četrdeset godina – sedam godina u Hevronu i trideset tri godine u Jerusalimu.

Adonijina smrt

¹² Solomon sede na presto svoga oca Davida i njegova carska vlast se veoma učvrsti.

¹³ Adonija, Hagitin sin, ode Vitsaveji, Solomonovoj majci, koja ga upita: „Dolaziš li u miru?”

„Da, u miru”, odgovori on, ¹⁴ pa reče: „Imam nešto da ti kažem.”

„Govori”, odvrati ona.

¹⁵ „Kao što znaš”, reče on, „carstvo je bilo moje i sav Izrael je na mene gledao kao na svog cara. Ali carstvo mi je izmaklo i otišlo mom bratu jer mu je došlo od Jehove. ¹⁶ Sada imam nešto da te zamolim. Nemoj da me odbiješ.”

„Nastavi”, reče mu ona.

¹⁷ „Molim te da kažeš caru Solomonu”, nastavi on, „jer tebe neće odbiti, da mi Šunemku Avišag dâ za ženu.”

¹⁸ „Dobro”, odvrati Vitsaveja. „Razgovaraću s carem u tvoje ime.”

¹⁹ Kada je Vitsaveja otišla caru Solomonu da s njim razgovara u Adonijino ime, car ustade i pođe joj u susret, pokloni joj se, pa sede na svoj presto. Naredi da se donese presto za carevu majku, pa mu ona sede s desne strane.

²⁰ „Imam jednu sitnicu da te zamolim”, reče ona. „Nemoj da me odbiješ.”

„Govori, majko”, odvrati car. „Neću te odbiti.”

²¹ Ona reče: „Neka se Šunemka Avišag dâ za ženu tvom bratu Adoniji.”

²² Car Solomon odgovori majci: „Zašto tražiš Šunemku Avišag za Adoniju? Mogla bi tako za njega da tražiš i carstvo, jer mi je stariji brat – da, za njega i za sveštenika Aviatara i za Joava sina Cerujinog!”

²³ Onda se car Solomon zakle Jehovom: „Neka me Bog najstrože kazni ako Adonija svojim životom ne plati zbog ove molbe! ²⁴ Tako mi Jehove živoga, koji me je čvrsto posadio na presto moga oca Davida i dao mi vladarsku kuću kao što je obećao, Adonija će još danas biti pogubljen!”

²⁵ Potom car Solomon posla Benaju sina Jehojadinog, koji se obori na Adoniju i on umre.

Aviatar oteran u izgnanstvo i Joavova smrt

²⁶ Car reče svešteniku Aviataru: „Vrati se na svoja polja u Anatotu. Zaslužio si da umreš, ali neću te danas pogubiti, jer si nosio Kovčeg Gospoda Jehove pred mojim ocem Davidom i s mojim ocem delio sve nedaće.”

²⁷ Tako Solomon isključi Aviatara iz Jehovinog sveštenstva, ispunivši ono što je Jehova u Šilu rekao o Elijevoj porodici^[a].

²⁸ Kada je ova vest stigla do Joava, koji je skovao zaveru sa Adonijom, iako ne i sa Avesalomom, on pobeže u Šator Jehin i uhvati se za rogove žrtvenika. ²⁹ Caru Solomonu javiše da je Joav pobegao u Šator Jehovin i da je kraj žrtvenika, pa on posla Benaju sina Jehojadinog, rekavši mu: „Idi i ubij ga.”

³⁰ Benaja uđe u Šator Jehovin i reče Joavu: „Car kaže: ‚Izađi!‘”

Ali on odgovori: „Ne, umreću ovde.”

Benaja javi caru: „Joav mi je odgovorio tako i tako.”

³¹ Tada car zapovedi Benaji: „Učini kao što kaže. Ubij ga i sahrani. Tako ćeš sa mene i sa porodice moga oca skinuti krivicu zbog nedužne krvi koju je Joav prolio. ³² Jehova će mu uzvratiti za prolivenu krv, jer je bez znanja moga oca Davida napao dva čoveka bolja i pravednija od sebe i ubio ih mačem: Avnera sina Nerovog, glavnog zapovednika Izraelove vojske, i Amasu sina Jeterovog, glavnog zapovednika Judine vojske. ³³ Neka krivica za prolivanje njihove krvi padne na glavu Joava i njegovih potomaka doveka. A na Davidu i njegovim potomcima, njegovoj vladarskoj kući i prestolu, neka doveka bude mir Jehovin.”

³⁴ Tako Benaja sin Jehojadin ode, obori se na Joava i ubi ga, pa ga sahraniše u njegovoj kući u pustinji. ³⁵ Car postavi Benaju sina Jehojadinog da zapoveda vojskom mesto Joava, a na Aviatarovo mesto postavi sveštenika Sadoka.

Šimijeva smrt

³⁶ Car posla po Šimija i reče mu: „Sagradi sebi kuću u Jerusalimu, pa živi u njoj i nemoj nikuda da ideš odatle. ³⁷ Onoga dana kada izađeš i pređeš preko doline Kidron, budi siguran da ćeš umreti. Sam ćeš biti kriv za svoju smrt.”

³⁸ Šimi odgovori caru: „Dobro kažeš. Ja, tvoj sluga, učiniću kako mi kažeš, moj gospodaru care.”

Tako je Šimi dugo živeo u Jerusalimu.

³⁹ Ali posle tri godine, dvojica Šimijevih robova odbegoše Ahišu sinu Maahinom, caru Gata, pa Šimiju javiše: „Tvoji robovi su u Gatu.”

⁴⁰ Na to se Šimi spremi, osedla svog magarca i ode Ahišu u Gat da potraži svoje robove. Tako je Šimi išao u Gat i odande vratio svoje robove.

⁴¹ Kada su Solomonu javili da je Šimi išao iz Jerusalima u Gat i da se vratio, ⁴² car ga pozva i reče mu: „Zar te nisam zakleo Jehovom i upozorio te: ‚Onoga dana kada izađeš da bilo kuda pođeš, budi siguran da ćeš umreti‘? Tada si mi rekao: ‚Dobro kažeš. Poslušaću.‘ ⁴³ Zašto se onda nisi držao zakletve Jehovi i zapovesti koju sam ti dao?”

⁴⁴ Car još reče Šimiju: „Ti dobro znaš sve zlo koje si učinio mom ocu Davidu. Jehova će ti vratiti za tvoja zlodela. ⁴⁵ A car Solomon biće blagosloven i Davidov presto ostaće čvrst pred Jehovom doveka.”

⁴⁶ Tada car izdade naredbu Benaji sinu Jehojadinom, koji izađe i obori se na Šimija i on umre.

Tako se carska vlast učvrstila u Solomonovim rukama.