Ben-Hadad napada Izrael

¹ Ben-Hadad, car Arama, okupi svu svoju vojsku. S njim su bila i trideset dva cara sa svojim konjima i bornim kolima. On ode, opsede Samariju i napade je.

² Ben-Hadad posla glasnike u grad izraelskom caru Ahavu s porukom: „Ovako kaže Ben-Hadad: ³ ‚Tvoje srebro i zlato, moji su, a tako i tvoje najbolje žene i deca.‘”

⁴ Izraelski car odgovori: „Tako je kao što kažeš, moj gospodaru care: tvoj sam i ja i sve moje.”

⁵ Glasnici dođoše opet i rekoše: „Ovako kaže Ben-Hadad: ‚Poslao sam ti poruku da mi daš svoje srebro, zlato, žene i decu. ⁶ Ali sutra u ovo doba poslaću svoje službenike da pretraže tvoju palatu i kuće tvojih službenika, pa će uzeti i odneti sve što im se učini da je vredno.‘”

⁷ Tada izraelski car sazva sve starešine zemlje, pa im reče: „Vidite li kako ovaj čovek traži nevolju! Kada je poslao po moje žene i decu, moje srebro i zlato, nisam ga odbio.”

⁸ Sve starešine i sav narod mu odgovoriše: „Nemoj da ga poslušaš i da pristaneš.”

⁹ Tada on ovako odgovori Ben-Hadadovim glasnicima: „Kažite mom gospodaru caru: ‚Ja, tvoj sluga, učiniću sve što si tražio prvi put, ali ovo drugo ne mogu.‘”

Glasnici odoše i odneše odgovor Ben-Hadadu, ¹⁰ koji onda posla još jednu poruku Ahavu: „Neka me bogovi najstrože kazne ako u Samariji ostane toliko prašine da svakom od mojih vojnika bude po šaka.”

¹¹ Izraelski car odgovori: „Recite mu: ‚Neka se onaj koji oblači oklop ne hvali kao onaj koji ga skida.‘”

¹² Ben-Hadad ču ovu poruku dok su on i carevi pili pod senicama, pa naredi svojim ljudima: „Spremite se.”

I oni se spremiše da napadnu grad.

Bog izbavlja Izrael

¹³ Jedan prorok dođe izraelskom caru Ahavu i reče: „Ovako kaže Jehova: ‚Vidiš li svu ovu silnu vojsku? Danas ću ti je predati u ruke i tada ćeš znati da sam ja Jehova.‘”

¹⁴ „Ko će to da učini?” upita Ahav.

Prorok odgovori: „Ovako kaže Jehova: ‚Mladi zapovednici upraviteljâ oblasti.‘”

„A ko će da počne bitku?” upita Ahav.

Prorok odgovori: „Ti.”

¹⁵ Tada Ahav okupi mlade zapovednike upraviteljâ oblasti, njih dve stotine trideset dva, a potom okupi svu vojsku – sedam hiljada Izraelaca. ¹⁶ Oni krenuše u podne dok su se Ben-Hadad i trideset dva cara s njim u savezu opijali pod svojim senicama. ¹⁷ Mladi zapovednici upraviteljâ oblasti izađoše prvi.

Ben-Hadad je bio poslao izvidnike, koji mu javiše: „Iz Samarije su izašli neki ljudi.”

¹⁸ On reče: „Bilo da su izašli da zatraže mir ili da ratuju, pohvatajte ih žive.”

¹⁹ Ali, kada su mladi zapovednici upraviteljâ oblasti izašli iz grada, iza njih izađe vojska, ²⁰ pa svaki vojnik udari na po jednog neprijatelja. Na to Aramejci pobegoše, a Izraelci krenuše da ih gone. Ben-Hadad, car Arama, umače na konju zajedno sa nekoliko konjanika. ²¹ Tada izađe izraelski car, pa udari na konje i borna kola i nanese teške gubitke Aramejcima.

Drugi aramejski napad i izbavljenje

²² Onaj prorok dođe izraelskom caru i reče: „Utvrdi svoj položaj i vidi šta ti je činiti, jer će te na proleće aramejski car ponovo napasti.”

²³ Službenici rekoše aramejskom caru: „NJihovi bogovi su bogovi brdâ. Zato su bili jači od nas. Ali, ako ih napadnemo u ravnici, sigurno ćemo biti jači od njih. ²⁴ Ovako postupi: Ukloni sve careve sa njihovih položaja i zameni ih zapovednicima. ²⁵ I okupi sebi vojsku kakva je bila i ona koju si izgubio, sa isto toliko konja i bornih kola, pa ćemo ih napasti u ravnici. Tada ćemo sigurno biti jači od njih.”

On ih posluša i postupi tako.

²⁶ Narednog proleća Ben-Hadad okupi Aramejce i ode u Afek da napadne Izrael. ²⁷ Izraelci se okupiše i snabdeše se hranom, pa im izađoše u susret. Kada su se Izraelci utaborili preko puta njih, bili su kao dva mala stada koza, dok su Aramejci prekrili zemlju.

²⁸ Onaj Božiji čovek dođe i reče izraelskom caru: „Ovako kaže Jehova: ‚Zato što Aramejci misle da je Jehova bog brdâ, a ne bog dolinâ, predaću ti ovu silnu vojsku u ruke, i tada ćeš znati da sam ja Jehova.‘”

²⁹ Sedam dana su bili utaboreni jedni preko puta drugih, a sedmog dana povede se boj. Izraelci u jednom danu ubiše sto hiljada aramejskih pešaka, ³⁰ dok ostalih dvadeset sedam hiljada pobeže u grad Afek, gde se na njih obruši zid.

I Ben-Hadad pobeže u grad, pa se sakri u jednoj zadnjoj odaji.

³¹ NJegovi službenici mu rekoše: „Slušaj, čuli smo da su izraelski carevi milostivi. Hajdemo caru Izraela u kostreti oko bokova i s konopcem oko glave. Možda će ti poštedeti život.”

³² Tako oni svezaše kostret oko bokova i konopac oko glave, pa odoše izraelskom caru i rekoše: „Tvoj sluga Ben-Hadad kaže: ‚Molim te, ostavi me u životu.‘”

A car odgovori: „Zar je još živ? On je moj brat.”

³³ Oni ljudi to uzeše kao dobar znak, pa požuriše da ga uhvate za reč, rekavši: „Da, tvoj brat Ben-Hadad!”

„Idite i dovedite ga”, reče car.

Kada je Ben-Hadad izašao k njemu, Ahav ga uze u svoja kola.

³⁴ „Vratiću ti gradove koje je moj otac uzeo od tvog oca”, reče mu Ben-Hadad. „Možeš za sebe da izgradiš trgovačku četvrt u Damasku, kao što je moj otac učinio u Samariji.”

Izraelski car reče: „Pustiću te na osnovu takvog sporazuma.”

Onda sklopi s njim sporazum, pa ga pusti.

Prorok osuđuje Ahava

³⁵ Po Jehovinoj zapovesti, jedan iz družine proroka reče drugom proroku: „Udari me.”

Ali ovaj odbi, ³⁶ pa mu prorok reče: „Zato što nisi poslušao Jehovu, čim odeš od mene, ubiće te lav.”

Čim je onaj čovek otišao, nađe ga lav i ubi.

³⁷ Onaj prorok nađe jednog drugog čoveka, pa mu reče: „Udari me.”

I čovek ga udari i povredi. ³⁸ Tada prorok ode i stade kraj puta da čeka cara, a preko očiju stavi povez, da ga ne prepoznaju.

³⁹ Kada je car prolazio, prorok mu doviknu: „Ja, tvoj sluga, otišao sam u ljuti boj, a jedan mi dođe sa zarobljenikom i reče: ‚Čuvaj ovog čoveka. Ako pobegne, svojim životom ćeš platiti za njegov život ili ćeš platiti talant^[a] srebra.‘ ⁴⁰ Ali dok sam ja, tvoj sluga, bio zauzet sad ovde, sad onde, onaj nestade.”

„Eto ti presude”, reče izraelski car. „Sam si je izrekao.”

⁴¹ Tada prorok brzo skloni povez s očiju, pa car vide da je to jedan od proroka.

⁴² On reče caru: „Ovako kaže Jehova: ‚Zato što si pustio čoveka koga sam odredio za potpuno uništenje, svojim životom ćeš platiti za njegov život, a tvoj narod za njegov narod.‘”

⁴³ Na to izraelski car ode smrknut i ljut u svoju palatu u Samariji.