Navotov vinograd

¹ Posle ovih događaja desilo se ovo: Navot Jizreelac imao je vinograd u Jizreelu, blizu palate samarijskog cara Ahava.

² Ahav reče Navotu: „Daj mi svoj vinograd da mi bude povrtnjak, pošto je tako blizu moje palate. U zamenu ću ti dati bolji vinograd ili, ako ti je draže, platiću ti koliko vredi.”

³ Ali Navot odgovori: „Daleko bilo da tebi dam nasledstvo svojih praotaca.”

⁴ Na to Ahav uđe u svoju palatu smrknut i ljut, jer mu je Navot Jizreelac rekao: „Ne dam ti nasledstvo mojih praotaca”, pa leže u postelju dureći se i ne htede da jede.

⁵ NJegova žena Jezavelja uđe k njemu i upita ga: „Što si se tako smrknuo? Što ne jedeš?”

⁶ On joj odgovori: „Zato što sam rekao Navotu Jizreelcu: ‚Prodaj mi svoj vinograd, ili, ako ti je draže, daću ti drugi vinograd mesto njega,‘ a on reče: ‚Ne dam ti svoj vinograd.‘”

⁷ NJegova žena Jezavelja mu reče: „Zar se tako ponaša car Izraela? Ustani i jedi i razvedri se. Ja ću ti dati vinograd Navota Jizreelca.”

⁸ Tada ona napisa pisma u Ahavovo ime, zapečati ih njegovim pečatom i posla starešinama i plemićima koji su živeli u Navotovom gradu. ⁹ U pismima je stajalo:

„Proglasite post i posadite Navota na počasno mesto među narodom. ¹⁰ Preko puta njega posadite dvojicu ništarija, pa neka svedoče: ‚Proklinjao si Boga i cara.‘ Tada ga izvedite i kamenujte do smrti.”

¹¹ Starešine i plemići koji su živeli u Navotovom gradu učiniše kako im je Jezavelja naredila u pismima koja im je napisala. ¹² Proglasiše post i posadiše Navota na počasno mesto među narodom. ¹³ Onda dođoše dvojica ništarija i sedoše preko puta njega, pa su pred narodom svedočili protiv njega govoreći: „Navot je proklinjao Boga i cara.”

Tada ga izvedoše van grada i kamenovaše ga do smrti, ¹⁴ pa poručiše Jezavelji: „Navot je kamenovan i umro je.”

¹⁵ Čim je Jezavelja čula da je Navot kamenovan i da je umro, reče Ahavu: „Idi i uzmi sebi onaj vinograd Navota Jizreelca koji nije hteo da ti proda. Navot više nije živ – umro je.”

¹⁶ Kada je Ahav čuo da je Navot mrtav, ode da uzme sebi njegov vinograd.

¹⁷ Tada reč Jehovina dođe Iliji Tišbejcu: ¹⁸ „Spremi se i idi dole u susret izraelskom caru Ahavu, koji vlada u Samariji. Eno ga u Navotovom vinogradu, u koji je otišao da ga uzme za sebe. ¹⁹ Reci mu: ‚Ovako kaže Jehova: Ubio si čoveka i oteo mu posed.‘ Onda mu reci: ‚Ovako kaže Jehova: Na istom mestu gde su psi polizali Navotovu krv, psi će polizati i tvoju – da, tvoju!‘”

²⁰ Ahav reče Iliji: „Nađe li me, neprijatelju moj?”

„Nađoh”, odvrati Ilija, „jer si se prodao da bi činio ono što je zlo u Jehovinim očima. ²¹ ‚Evo, pustiću na tebe nesreću. Uništiću tvoje potomke i istrebiti svako Ahavovo muško čeljade u Izraelu – i roba i slobodnjaka. ²² Učiniću s tvojom vladarskom kućom kao i sa vladarskom kućom Jarovama sina Nevatovog i vladarskom kućom Baaše sina Ahijinog, jer si me razgnevio i naveo Izrael na greh.‘ ²³ A za Jezavelju Jehova kaže: ‚Psi će proždreti Jezavelju kod jizreelskog zida.‘ ²⁴ Psi će pojesti one Ahavove koji umru u gradu, a ptice one koji umru u polju.”

²⁵ (Nikada nije bilo takvoga kao Ahav, koji se prodao da bi po nagovoru svoje žene Jezavelje činio ono što je zlo u Jehovinim očima. ²⁶ Činio je velike grozote idući za idolima, isto kao Amorejci koje je Jehova isterao pred Izraelcima.)

²⁷ Kada je Ahav čuo ove reči, razdre svoju odeću, obuče se u kostret, pa je postio. Spavao je u kostreti i išao unaokolo pokunjen.

²⁸ Tada reč Jehovina dođe Iliji Tišbejcu: ²⁹ „Jesi li video kako se Ahav ponizio preda mnom? Zato što se tako ponizio, neću pustiti nesreću na njegovu vladarsku kuću za njegove vladavine, već ću je pustiti za vladavine njegovog sina.”