Solomon prenosi Kovčeg saveza u Hram
(Druga Letopisa 5:2-6:2)
1 Tada car Solomon okupi u Jerusalimu starešine Izraela, sve plemenske poglavare i glave izraelskih porodica, da sa Siona, iz Davidovog grada, donesu Kovčeg Jehovinog saveza. 2 Svi izraelski muškarci okupiše se kod cara Solomona za vreme praznikâ[a] u sedmom mesecu, mesecu etanimu.
3 Kada su stigle sve starešine Izraela, sveštenici podigoše Kovčeg 4 i poneše ga. Sveštenici i Leviti poneše Šator sastanka i svu njegovu svetu opremu. 5 Car Solomon i sva izraelska zajednica koja se okupila oko njega bili su ispred Kovčega i prinosili toliko mnogo sitne i krupne stoke da nije mogla ni da se popiše ni prebroji.
6 Sveštenici doneše Kovčeg Jehovinog saveza na njegovo mesto u unutrašnjem svetilištu Hrama, Svetinji nad svetinjama, i staviše ga ispod krilâ heruvimâ. 7 Krila heruvimâ širila su se nad mestom za Kovčeg, pa su tako heruvimi zasenjivali Kovčeg i motke za nošenje. 8 Ove motke su bile toliko dugačke da su im se krajevi videli iz Svetinje ispred unutrašnjeg svetilišta, ali ne i spolja. One su tamo i danas. 9 U Kovčegu nije bilo ničeg osim dve kamene ploče koje je u njega stavio Mojsije na Horevu, gde je Jehova sklopio savez sa Izraelcima nakon što su izašli iz Egipta.
10 Kada su sveštenici izašli iz Svetinje, oblak ispuni Dom Jehovin. 11 Sveštenici nisu mogli da obavljaju svoju službu od oblaka, jer je Slava Jehovina ispunila Dom Jehovin.
12 Solomon reče: „Jehova reče da će u tamnom oblaku prebivati. 13 Zaista sam ti veličanstven dom sagradio, mesto na kom ćeš prebivati doveka.”
Solomon govori narodu
(Druga Letopisa 6:3-11)
14 Dok je sva izraelska zajednica tamo stajala, car se okrenu i blagoslovi je, 15 pa reče: „Blagosloven Jehova, Bog Izraelov, jer je ispunio obećanje koje je dao mom ocu Davidu kada je rekao: 16 ‚Od dana kada sam svoj narod Izrael izveo iz Egipta, nisam izabrao nijedan grad u nekom od izraelskih plemena da se u njemu sagradi dom za moje Ime, ali sam izabrao Davida da vlada nad mojim narodom Izraelom.‘
17 „Moj otac David bio je naumio da sagradi dom za Ime Jehove, Boga Izraelovog, 18 ali mu je Jehova rekao: ‚Naumio si da sagradiš dom za moje Ime, i dobro si učinio. 19 Ali nećeš ti graditi dom, nego tvoj rođeni sin. On će sagraditi dom za moje Ime.‘[b]
20 „Jehova je ispunio svoje obećanje: ja sam nasledio svog oca Davida i seo na Izraelov presto, baš kao što je Jehova i obećao, i sagradio sam dom za Ime Jehovu, Boga Izraelovog, 21 i u njemu sam pripremio mesto za Kovčeg, u kom je Savez koji je Jehova sklopio s našim praocima kada ih je izveo iz Egipta.”
Solomonova molitva
(Druga Letopisa 6:12-42)
22 Tada Solomon, pred celom izraelskom zajednicom, stade pred Jehovin žrtvenik, raširi ruke prema nebu 23 i reče: „Jehova, Bože Izraelov. Nema Boga kao što si ti, ni gore na nebu ni dole na zemlji. Ti se držiš svog Saveza ljubavi sa svojim slugama koji svim srcem žive kao što ti tražiš. 24 Održao si obećanje koje si dao svom sluzi Davidu, mom ocu – danas si ispunio ono što si rekao.
25 „Sada, Jehova, Bože Izraelov, ispuni svom sluzi Davidu, mom ocu, i ono što si obećao kada si rekao: ‚Uvek će jedan od tvojih sedeti preda mnom na Izraelovom prestolu, samo ako tvoji sinovi budu pazili da žive po mom Zakonu kao što si ti živeo.‘ 26 Stoga, Bože Izraelov, neka se sada obistini ono što si obećao svom sluzi Davidu, mom ocu.
27 „Ali, zar će Bog zaista prebivati na zemlji? Pa ni nebesa ni nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamoli ovaj Dom koji sam sagradio! 28 Ipak, obrati pažnju na molitvu, Jehova, Bože moj, i molbu za milost i čuj vapaj i molitvu koje ti danas ja, tvoj sluga, upućujem. 29 Neka tvoje oči i dan i noć gledaju prema ovom Domu, prema ovom mestu za koje si rekao: ‚Tamo će biti moje Ime‘, da bi čuo molitvu koju tvoj sluga moli okrenut prema ovom mestu. 30 Čuj molitvu svoga sluge i svoga naroda Izraela kada se budu molili okrenuti prema ovom mestu. Čuj sa neba, svog prebivališta, i kad čuješ, oprosti.
31 „Kada neko zgreši protiv svoga bližnjega i treba da se zakune, pa dođe i zakune se pred tvojim žrtvenikom u ovom Domu, 32 čuj sa neba i presudi među svojim slugama po njihovim delima: krivca osudi, a nedužnoga oslobodi.
33 „Kada tvoj narod Izrael bude poražen od neprijatelja zato što je zgrešio protiv tebe, pa ti se okrene i prizna tvoje Ime upućujući ti molitve i molbe za milost u ovom Domu, 34 tada to čuj sa neba i oprosti greh svom narodu Izraelu i vrati ga u zemlju koju si dao njegovim praocima.
35 „Kada se nebo zatvori i ne padne kiša zato što su zgrešili protiv tebe, a oni se pomole okrenuti prema ovom mestu i priznaju tvoje Ime, pa se okrenu od svoga greha jer si ih udario nevoljom, 36 tada to čuj sa neba i oprosti greh svojim slugama, svom narodu Izraelu. Nauči ih da žive ispravno i pošalji kišu na zemlju koju si dao svom narodu u nasledstvo.
37 „Kada u zemlji zavlada glad ili pomor, medljika ili buđ, skakavci ili popci, ili kada neprijatelj opsedne neki njihov grad, ili naiđe neka druga pošast ili bolest, 38 pa ti molitvu ili molbu za milost uputi bilo ko iz tvog naroda Izraela, znajući zašto ga je snašla pošast, i raširi ruke prema ovom Domu, 39 čuj to tada sa neba, svog prebivališta. Oprosti i postupi sa svakim čovekom u skladu sa svim onim što čini, jer znaš njegovo srce – ti jedini znaš srce ljudi. 40 Tada će te se bojati sve dok žive u zemlji koju si dao našim praocima.
41 „Što se tiče tuđinca, nekoga ko ne pripada tvom narodu Izraelu, nego je zbog tvog Imena došao iz daleke zemlje 42 – jer ljudi će čuti za tvoje veliko Ime i tvoju moćnu ruku i ispruženu desnicu – kada tuđinac dođe i pomoli se prema ovom Domu, 43 čuj to tada sa neba, svog prebivališta, i učini to što tuđinac od tebe traži, da bi svi narodi na zemlji znali tvoje Ime i bojali te se kao i tvoj narod Izrael, i znali da ovaj Dom koji sam sagradio nosi tvoje Ime.
44 „Kada tvoj narod krene u rat protiv neprijatelja, kud god ga poslao, pa se pomoli Jehovi prema gradu koji si izabrao i prema Domu koji sam sagradio za tvoje Ime, 45 čuj tada sa neba njihovu molitvu i molbu za milost i opravdaj ih.
46 „Kada zgreše protiv tebe – jer nema čoveka koji ne greši – i ti se razgneviš na njih i predaš ih neprijatelju da ih kao roblje odvede u svoju zemlju, daleko ili blizu, 47 pa ako se promene u zemlji svog zatočeništva i pokaju se i zamole te za milost u zemlji svojih porobljivača, govoreći: ‚Zgrešili smo. Zlo i opako smo postupili‘, 48 i ako ti se okrenu svim svojim srcem i svom svojom dušom u zemlji svojih neprijatelja koji su ih odveli u roblje, i pomole ti se okrenuti prema zemlji koju si dao njihovim praocima, prema gradu koji si izabrao i Domu koji sam sagradio za tvoje Ime, 49 čuj tada sa neba, svog prebivališta, njihovu molitvu i molbu za milost, i opravdaj ih. 50 Oprosti svom narodu, koji je zgrešio protiv tebe. Oprosti mu sve prestupe koje je protiv tebe učinio i učini da mu se smiluju njegovi porobljivači. 51 Jer, oni su tvoj narod i tvoj posed koji si izveo iz Egipta, peći u kojoj se topi gvožđe.
52 „Milostivo pogledaj na molbu mene, tvoga sluge, i na molbu svoga naroda Izraela za milost – čuj ih kad god ti zavape. 53 Jer, Izrael si izdvojio od svih naroda na zemlji da bude tvoj posed, baš kao što si objavio preko svoga sluge Mojsija kada si, Gospode Jehova, naše praoce izveo iz Egipta.”
Završna molitva
54 Kada je Solomon izgovorio sve ove molitve i molbe za milost Jehove, ustade sa mesta na kom je klečao pred žrtvenikom ruku raširenih prema nebu 55 i jakim glasom blagoslovi svu izraelsku zajednicu, govoreći: 56 „Blagosloven Jehova, koji je svom narodu Izraelu dao počinak kao što je i obećao. Nije se izjalovila nijedna reč svih onih lepih obećanja koja je dao preko svoga sluge Mojsija. 57 Neka Jehova, naš Bog, bude s nama kao što je bio s našim praocima. Neka nas nikada ne napusti i ne odbaci. 58 Neka naše srce prikloni sebi, da živimo kako on traži i da se držimo zapovesti, uredbi i zakonâ koje je dao našim praocima. 59 Neka ove moje molitve budu i dan i noć blizu Jehove, našega Boga, da bi opravdao mene, svoga slugu, i svoj narod Izrael kada bude potrebno, 60 kako bi svi ljudi na zemlji znali da je Jehova Bog i da nema drugoga. 61 Svim srcem budite odani Jehovi, našem Bogu, živeći po njegovim uredbama i držeći se njegovih zapovesti kao što je to danas.”
Solomon osveštava Hram
(Druga Letopisa 7:4-10)
62 Tada car i sav Izrael s njim prineše klane žrtve pred Jehovom. 63 Solomon prinese Jehovi žrtvu za zajedništvo: dvadest dve hiljade grla krupne stoke i sto dvadeset hiljada grla sitne stoke. Tako car i svi Izraelci posvetiše Dom Jehovin.
64 Tog istog dana car osvešta srednji deo dvorišta ispred Doma Jehovinog i tamo prinese žrtve paljenice, žitne žrtve i loj žrtava za zajedništvo, jer je bronzani žrtvenik pred Jehovom bio suviše mali da primi sve žrtve.
65 Solomon, i sav Izrael s njim – silno mnoštvo naroda od Levo-Hamata do Egipatskog potoka – proslavi praznik[c] koji je padao u to vreme. Slavili su ga pred Jehovom, našim Bogom, sedam dana[d]. 66 Osmoga dana Solomon otpusti narod, koji blagoslovi cara i ode kući, srećan i zadovoljan zbog svega dobrog što je Jehova učinio za svoga slugu Davida i svoj narod Izrael.
