Samuilo pomazuje Saula
1 Tada Samuilo izvadi posudicu s uljem, pa je izli na Saulovu glavu, poljubi ga i reče: „Jehova te je pomazao za vladara nad svojim narodom Izraelom. Vladaćeš nad Jehovinim narodom i izbaviti ga iz ruku njegovih neprijatelja oko njega. A ovo će ti biti znak da te je Jehova pomazao za vladara nad svojim posedom[a]: 2 Kada danas odeš od mene, naići ćeš na dva čoveka blizu Rahiljinog groba, u Celcahu, na granici Venijamina. Oni će ti reći: ‚Pronađene su magarice koje si krenuo da tražiš. Tvoj otac je prestao da misli na njih, a zabrinuo se za tebe i pita: „Šta mi je sa sinom?”‘ 3 A kada odatle pođeš dalje i stigneš do velikog drveta Tavora, srešćeš tri čoveka koja idu k Bogu gore u Betel. Jedan će nositi tri jareta, drugi tri hleba, a treći mešinu vina. 4 Oni će te pozdraviti i ponuditi ti dva hleba, koja ćeš uzeti. 5 Zatim ćeš poći u Givu Božiju, u kojoj je filistejska predstraža. Dok budeš prilazio gradu, srešćeš se s povorkom prorokâ koji se spuštaju sa uzvišice i sviraju lire, daire, frule i harfe i prorokuju. 6 Tada će Duh Jehovin sići na tebe, pa ćeš i ti s njima prorokovati i preobraziti se u drugog čoveka. 7 A nakon što se ispune svi ovi znaci, čini što god nađeš za shodno, jer Bog je s tobom. 8 Idi preda mnom dole u Gilgal, a ja ću doći k tebi da prinesem žrtve paljenice i žrtve za zajedništvo. Sedam dana čekaj dok ne dođem k tebi i kažem ti šta da činiš.”
Saul određen za cara
9 Čim se Saul okrenuo da ode od Samuila, Bog mu promeni narav. Svi oni znaci se ispuniše onog istog dana. 10 Kada su stigli u Givu, u susret mu dođe povorka prorokâ. Duh Božiji siđe na njega i on poče da prorokuje s njima.
11 Videvši ga kako prorokuje s prorocima, svi koji su ga odranije poznavali upitaše jedan drugog: „Šta se to dogodilo s Kisovim sinom? Zar je i Saul jedan od prorokâ?”
12 A jedan od meštana odvrati: „A ko je njihov otac?”
Tako je nastala izreka: „Zar je i Saul jedan od prorokâ?”
13 Kada je prestao da prorokuje, Saul ode na uzvišicu.
14 Saulov stric upita njega i njegovog slugu: „Kuda ste to išli?”
„Da tražimo magarice”, odgovori Saul. „Ali kad smo videli da ih nema, otišli smo Samuilu.”
15 Tada Saulov stric reče: „Ispričaj mi šta ti je Samuilo rekao.”
16 A Saul mu odgovori: „Rekao nam je da su magarice nađene.”
Ali mu ne ispriča za carsku vlast o kojoj je Samuilo govorio.
17 Samuilo sazva izraelski narod pred Jehova u Micpu, 18 pa im reče: „Ovako kaže Jehova, Bog Izraelov: ‚Ja sam Izrael izveo iz Egipta i izbavio vas iz ruku Egipćana i iz ruku svih carstava koja su vas ugnjetavala. 19 Ali vi ste sada odbacili svoga Boga, koji vas spasava od svih nesreća i nevolja. Rekli ste: „Ne, postavi nad nama cara!” Zato se sada postrojte pred Jehovom po svojim plemenima i bratstvima.‘”
20 Onda Samuilo naredi da pristupe sva Izraelova plemena, i bi izabrano Venijaminovo pleme. 21 Potom naredi da pristupi Venijaminovo pleme po svojim bratstvima, i bi izabrano Matrijevo bratstvo, a iz njega Saul sin Kisov. Ali kada su ga potražili, nisu mogli da ga nađu.
22 Stoga upitaše Jehovu: „Da li je taj došao ovamo?”
A Jehova odgovori: „Eno se krije među zalihama.”
23 Oni otrčaše i izvedoše ga odande, i on stade među narod, za glavu viši od svih ostalih.
24 Tada Samuilo reče narodu: „Vidite li čoveka koga je Jehova izabrao? Nema mu ravna u celom narodu!”
A narod povika: „Živeo car!”
25 Samuilo objasni narodu prava i dužnosti cara, pa ih zapisa na svitak, koji položi pred Jehovu[b]. Potom posla sav narod kući.
26 I Saul ode kući, u Givu, a s njim pođoše i neki vrsni ljudi čije je srce Bog dotakao.
27 Ali neki pogani ljudi rekoše: „Kako nas ovaj može spasti?”
I pošto su ga prezirali, ne doneše mu nikakve darove. A Saul im to oćuta.
