Anin hvalospev Bogu
1 Tada se Ana pomoli i reče:
„Srce mi se raduje u Jehovi.
Jehova mi dade pobedu[a].
Nad neprijateljima glasno likujem,
jer se radujem što si me spasao.
2 Nema svetoga kao što je Jehova!
Osim tebe nema nijednoga!
Nema Stene kao što je naš Bog!
3 Ne govorite više tako oholo;
neka vam bahate reči ne izlaze iz usta,
jer Jehova je Bog koji zna
i on odmerava dela.
4 Ratnicima luk se slomi,
a posrnuli se opasuju snagom.
5 Koji behu siti, pod najam se daju radi hleba,
a koji behu gladni, više ne gladuju.
Nerotkinja rodila sedmoro,
a kopni majka mnogih sinova.
6 Jehova ubija i oživljava,
u Šeol obara i iz njega diže.
7 Jehova siromaštvo i bogatstvo daje,
unizuje i uzvisuje.
8 Siromaha podiže iz prašine
i ubogoga uzdiže s bunjišta
da ih posadi uz kneževe
i odredi im počasna mesta.
Jehovini su temelji zemlje,
na njih je postavio svet.
9 Na svoje verne pazi gde god kroče,
a opaki su ućutkani u tami,
jer čovek ne pobeđuje svojom snagom.
10 Jehova krši svoje protivnike,
sa nebesa na njih grmi.
Jehova sudi s kraja na kraj zemlje.
Svom caru daje snagu
i svom pomazaniku pobedu[b].”
11 Elkana se potom vrati kući u Ramu, a dečak ostade da služi pred Jehovom pod nadzorom sveštenika Elija.
Greh Elijevih sinova
12 Elijevi sinovi, sveštenici, bili su pogani ljudi i nisu marili za Jehovu. 13 Ovako su postupali s narodom: kad god bi neko prinosio žrtvu, dok se meso još kuvalo, sveštenikov sluga bi dolazio s trozubom viljuškom u ruci 14 i zabadao je u šerpu, kotao, kazan ili lonac, i što god bi se nabolo na viljušku, sveštenik bi uzimao za sebe. Tako su postupali sa svim Izraelcima koji su dolazili u Šilo.
15 Čak i pre nego što bi loj bio spaljen, sveštenikov sluga bi došao i rekao čoveku koji prinosi žrtvu: „Daj svešteniku mesa, da ga ispeče. On neće da primi kuvano meso od tebe, nego samo sirovo.”
16 Ako bi mu čovek tada rekao: „Neka se prvo spali loj, pa onda uzmi šta god hoćeš”, sluga bi mu odvratio: „Ne! Daj mi ga odmah! Ako nećeš, uzeću ga silom!”
17 Greh ovih mladića bio je vrlo velik pred Jehovom, jer su se s prezirom odnosili prema daru koji se prinosio Jehovi.
18 A dečak Samuilo je služio pred Jehovom obučen u laneni naplećak. 19 Majka mu je svake godine šila mali ogrtač i donosila mu ga kada bi s mužem dolazila da prinesu godišnju žrtvu.
20 Eli bi tada blagosiljao Elkanu i njegovu ženu, govoreći: „Neka ti Jehova dâ potomke od ove žene, da zamene ovo dete koje je zatražila u molitvi, pa ga dala Jehovi.”
Potom bi se vratili kući.
21 Jehova se smilovao Ani, pa je opet mogla da zatrudni. Tako je rodila još tri sina i dve kćeri.
A dečak Samuilo je rastao pred Jehovom.
22 Eli, koji je već bio veoma star, čuo je šta sve njegovi sinovi čine svemu Izraelu i kako spavaju sa ženama koje su radile kod ulaza u Šator sastanka, 23 pa im reče: „Zašto se tako ponašate? Od sveg ovog naroda slušam o vašim zlodelima. 24 Nemojte tako, sinovi moji, jer nije dobro to što čujem da se priča među Jehovinim narodom. 25 Ako čovek zgreši protiv čoveka, Bog može da se zauzme za njega. Ali, ako čovek zgreši protiv Jehove, ko će se za njega zauzeti?”
Ali oni ne poslušaše svoga oca, jer je Jehova odlučio da ih pogubi.
26 A dečak Samuilo je rastao i sticao Jehovinu naklonost i naklonost ljudi.
Najava kazne za Elijevu porodicu
27 Jednom jedan Božiji čovek dođe Eliju i reče mu: „Ovako kaže Jehova: ‚Zar se nisam jasno objavio porodici tvoga praoca Aarona kada su bili u Egiptu i robovali faraonu? 28 Zar nisam tvoga praoca izabrao između svih Izraelovih plemena da mi bude sveštenik, da prinosi žrtve na mom žrtveniku, da preda mnom pali kâd i nosi naplećak? I zar nisam porodici tvoga praoca dao sve žrtve spaljene vatrom koje Izraelci prinose? 29 Zašto prezirete moje klane žrtve i darove koje sam odredio za svoje Boravište? Zašto svojim sinovima ukazuješ veću čast nego meni toveći se najboljim delovima svakog dara koji mi prinosi moj narod Izrael?‘ 30 Stoga ovako kaže Jehova, Bog Izraelov: ‚Obećao sam da će tvoja porodica i porodica tvoga praoca doveka služiti preda mnom.‘ Ali sada Jehova kaže: ‚Daleko bilo! Ukazivaću čast onima koji je ukazuju meni, a preziraću one koji preziru mene. 31 Dolazi vreme kada ću ti oduzeti snagu i snagu porodice tvoga praoca, pa u tvojoj porodici neće biti nijednog starca. 32 Videćeš nevolju u mom Boravištu. Izraelu će biti dobro, ali u tvojoj porodici više neće biti nijednog starca doveka. 33 Poštedeću jednoga za tebe, da služi kod mog žrtvenika, da mu oči oslepe od plakanja i srce presvisne, a svi drugi tvoji potomci umreće u cvetu mladosti. 34 Ono što će zadesiti tvoja dva sina, Hofnija i Pinhasa, biće ti znak: obojica će umreti istog dana. 35 A ja ću sebi podići vernog sveštenika, koji će činiti ono što mi je po volji. Učvrstiću njegovu porodicu i ona će doveka služiti pred mojim pomazanikom. 36 Tada će svi koji su preostali iz tvoje porodice dolaziti da mu se poklone za srebrnjak ili za koricu hleba i da ga mole: „Odredi mi neku svešteničku službu, da imam parče hleba da pojedem.”‘”
