David u Novu
1 David dođe u Nov, svešteniku Ahimelehu, koji zadrhta kad ga je sreo.
Ahimeleh ga upita: „Zašto si sam? Zašto niko nije s tobom?”
2 David odgovori: „Car mi je zapovedio da nešto obavim i rekao mi: ‚Niko ne sme ništa da zna o zadatku na koji sam te poslao ni o naređenjima koja sam ti izdao.‘ A što se tiče mojih slugu, rekao sam im da se nađemo na jednom mestu. 3 Nego, šta imaš pri ruci? Daj mi pet hlebova, ili bilo šta drugo što nađeš.”
4 Ali sveštenik odgovori Davidu: „Nemam pri ruci običnog hleba, samo svetog – ali samo ako su se tvoje sluge držale podalje od žena.”
5 A David odvrati: „Da, žene su nam zaista bile uskraćene, kao i uvek kada idem u pohod. Telo mojih slugu je čisto čak i na običnim zadacima, a danas pogotovo.”
6 Tako mu sveštenik dade svetog hleba, pošto tamo nije bilo drugog hleba osim hleba Prisustva koji je uklonjen ispred Jehove da bi se istog dana zamenio vrućim hlebom.
7 A toga dana se tamo nekim poslom pred Jehovom zadržao jedan od Saulovih službenika, Doeg Edomac, Saulov glavni pastir.
8 David upita Ahimeleha: „Da nemaš ovde neko koplje ili mač? Nisam poneo svoj mač ni drugo oružje, jer je carev posao bio hitan.”
9 „Ovde je mač Filistejca Golijata, koga si ubio u dolini Ela”, odgovori sveštenik. „Umotan je u platno i položen iza naplećka. Uzmi ga ako hoćeš. Ovde nema drugog mača osim tog.”
A David reče: „NJemu nema ravna. Daj mi ga.”
David kod Filistejaca
10 Toga dana David pobeže od Saula i ode Ahišu, caru Gata.
11 A Ahiševi službenici rekoše: „Zar ovo nije David, car one zemlje? Zar on nije onaj o kome pevaju dok igraju:
„‚Saul ubi svoje hiljade,
a David desetine hiljada‘?”
12 David razmisli o ovim rečima i veoma se uplaši Ahiša, cara Gata. 13 Stoga se pred njima pretvarao da je umobolan. Pošto je bio u njihovoj vlasti, ponašao se kao ludak: urezivao je znakove u krila kapije i puštao da mu pljuvačka curi niz bradu.
14 Ahiš reče svojim službenicima: „Gledajte ovog ludaka! Što mi ga dovodite? 15 Zar nemam dovoljno ludakâ, nego morate da mi dovodite još i ovoga, da se ovako ponaša preda mnom? Zar on mora da mi ulazi u kuću?”
