David spasava grad Keilu

¹ Kada su Davidu rekli: „Eno Filistejci su napali Keilu i pljačkaju gumna”, ² on upita Jehovu: „Da li da idem i napadnem ove Filistejce?”

A Jehova mu odgovori: „Idi, napadni Filistejce i spasi Keilu.”

³ Ali Davidovi ljudi mu rekoše: „Mi smo u strahu i ovde u Judi, a koliko li ćemo se tek plašiti ako odemo u Keilu protiv filistejskih vojski.”

⁴ David onda ponovo upita Jehovu, a Jehova mu odgovori: „Idi dole u Keilu, jer ću ti predati Filistejce u ruke.”

⁵ Tako David sa svojim ljudima ode u Keilu, napade Filistejce i oduze im stoku. On nanese težak poraz Filistejcima i spase žitelje Keile.

David ponovo uspeva da umakne Saulu

⁶ Kada je pobegao k Davidu u Keilu, Aviatar sin Ahimelehov doneo je sa sobom naplećak.

⁷ Saulu javiše da je David ušao u Keilu, pa on reče: „Bog mi ga je predao u ruke. David je zarobio samoga sebe kada je ušao u grad sa kapijama i prevornicama.”

⁸ Tada Saul pozva svu svoju vojsku da ode dole u Keilu i opsedne Davida i njegove ljude.

⁹ Kada je David doznao da Saul kuje zaveru protiv njega, reče svešteniku Aviataru: „Donesi naplećak.”

¹⁰ „Jehova, Bože Izraelov”, reče David, „ja, tvoj sluga, pouzdano sam čuo da Saul hoće da dođe u Keilu i uništi grad zbog mene. ¹¹ Hoće li me građani Keile predati njemu u ruke? Hoće li Saul doći kao što sam ja, tvoj sluga, čuo? O, Jehova, Bože Izraelov, odgovori svome sluzi.”

A Jehova odgovori: „Hoće.”

¹² Tada David upita: „Hoće li građani Keile predati mene i moje ljude u Saulove ruke?”

A Jehova odgovori: „Hoće.”

¹³ Na to David i njegovi ljudi, njih oko šest stotina, odoše iz Keile, pa su stalno išli od mesta do mesta. Kada je čuo da je David pobegao iz Keile, Saul ne ode onamo.

¹⁴ David je boravio u pustinjskim skrovištima i u gorju u pustinji Zif. Saul ga je tražio iz dana u dan, ali Bog mu ga ne predade u ruke.

¹⁵ Dok je David bio u Horešu, u pustinji Zif, sazna da je Saul krenuo da mu oduzme život. ¹⁶ Jonatan sin Saulov ode k Davidu u Horeš, pa mu je pomogao da nađe snagu u Bogu.

¹⁷ „Ne boj se”, reče mu. „Moj otac Saul neće staviti ruku na tebe. Ti ćeš biti car Izraela, a ja ću biti prvi do tebe. To zna čak i moj otac Saul.”

¹⁸ NJih dvojica sklopiše savez pred Jehovom. David ostade u Horešu, a Jonatan ode kući.

¹⁹ Neki Zifljani dođoše gore u Givu k Saulu i rekoše: „David se krije kod nas, u skrovištima u Horešu, na brdu Hahila, južno od Ješimona. ²⁰ Stoga, care, dođi dole kad god hoćeš, a na nama je da ti ga predamo u ruke.”

²¹ „Blagoslovio vas Jehova”, odvrati Saul, „zbog vaše brige za mene. ²² Idite i još jednom sve proverite. Saznajte kuda David obično ide i ko ga je tamo video. Jer, kažu mi da je veoma lukav. ²³ Saznajte sve o mestima na kojima se krije, pa mi se vratite kada budete sve pouzdano znali. Tada ću ja poći s vama. Ako je u tom kraju, ući ću mu u trag među svim Judinim bratstvima.”

²⁴ Tako oni krenuše i pred Saulom odoše u Zif. David i njegovi ljudi bili su u pustinji Maon, u Aravi, južno od Ješimona. ²⁵ Saul i njegovi ljudi krenuše u potragu. Kada su to javili Davidu, on siđe u stenoviti deo i ostade u pustinji Maon. Čuvši za to, Saul pođe u pustinju Maon u potrazi za Davidom. ²⁶ Saul je išao jednom stranom planine, a David i njegovi ljudi drugom. David je žurio da pobegne od Saula, ali Saul i njegovi ljudi opkoliše Davida i njegove ljude s namerom da ih uhvate.

²⁷ Ali jedan glasnik dođe Saulu i reče: „Brzo dođi! Filistejci su napali zemlju!”

²⁸ Saul na to prestade da goni Davida i krenu na Filistejce. Zato ono mesto zovu Sela Hamahlekot^[a]. ²⁹ Odande David ode gore u En Gedi, pa je živeo u tamošnjim skrovištim