David ponovo pošteđuje Saula
1 Neki Zifljani dođoše Saulu u Givu i rekoše: „David se krije na brdu Hahila blizu Ješimona.”
2 Na to Saul ode dole u pustinju Zif sa tri hiljade probranih Izraelaca, da tamo potraži Davida, 3 i utabori se pored puta na brdu Hahila blizu Ješimona. David je boravio u pustinji pa, videvši da je Saul došao za njim u pustinju, 4 posla izvidnike i uveri se da je Saul zaista stigao. 5 Onda krenu i ode do mesta na kom se Saul utaborio i vide gde leže Saul i Avner sin Nerov, glavni zapovednik njegove vojske. Saul je ležao usred tabora, a vojska ga je okruživala.
6 David upita Ahimeleha Hetita i Avišaja sina Cerujinog, Joavovog brata: „Ko će sa mnom dole u tabor k Saulu?”
„Ja ću”, reče Avišaj.
7 Tako David i Avišaj odoše noću do vojske i videše Saula kako spava usred tabora, a koplje mu zabodeno kraj uzglavlja. Oko njega su ležali Avner i vojska.
8 Avišaj reče Davidu: „Danas ti je Bog predao tvog neprijatelja u ruke. Pusti me da ga pribodem za zemlju jednim jedinim udarcem njegovog koplja – neću morati da udarim drugi put.”
9 Ali David reče Avišaju: „Nemoj da ga ubiješ! Ko sme da digne ruku na pomazanika Jehovinog, a da ne bude kriv? 10 Tako mi Jehove živoga”, reče, „sâm Jehova će ga udariti, bilo kad mu dođe dan da umre prirodnom smrću ili kad ode u boj i pogine. 11 Ali ne dao mi Jehova da ja dignem ruku na njegovog pomazanika! Nego, uzmi sada koplje s njegovog uzglavlja i vrč s vodom, pa idemo.”
12 Tako David uze koplje i vrč s vodom koji su stajali Saulu kraj uzglavlja, pa on i Avišaj odoše. Niko ih nije video ni znao šta se dešava, niti se ko probudio. Svi su spavali, jer je Jehova učinio da utonu u dubok san.
13 Tada David pređe na drugu stranu i stade na vrh jednog brda, koje je bilo podalje, tako da je između njega i Saulovog tabora bio velik prostor.
14 On doviknu vojsci i Avneru sinu Nerovom: „Avnere, odazovi se!”
A Avner odgovori: „Ko to zove cara?”
15 David reče: „Zar nisi muško? Ko ti je ravan u Izraelu? Zašto nisi čuvao svoga gospodara cara? Neko je došao da ga ubije. 16 Ne valja ti to. Tako mi Jehove živoga, ti i tvoji vojnici zaslužili ste smrt jer niste zaštitili svoga gospodara, pomazanika Jehovinog. Pogledaj oko sebe. Gde su carevo koplje i vrč s vodom koji su mu stajali kraj uzglavlja?”
17 Saul prepozna Davidov glas, pa reče: „Je li to tvoj glas, Davide, sine moj?”
A David odgovori: „Jeste, moj gospodaru care.”
18 Onda reče: „Gospodaru, zašto progoniš mene, svog slugu? Šta sam to učinio i kakvo sam ti zlo naneo? 19 Molim te, saslušaj me sada, gospodaru. Ako te je Jehova podstakao protiv mene, umilostiviće ga žrtva. Ali, ako su to učinili ljudi, neka su prokleti pred Jehovom! Sada su me oterali sa mog déla u GOSPODNJEM posedu, rekavši: ‚Idi i služi drugim bogovima.‘ 20 Ne daj da moja krv padne na zemlju daleko od Jehovinog lica. Car Izraela pošao je da traži buvu kao što se lovi jarebica po planinama.”
21 Na to Saul reče: „Zgrešio sam! Vrati se, Davide, sine moj. Pošto ti je danas moj život bio dragocen, neću više pokušavati da ti nanesem zlo. Zaista sam se poneo kao bezumnik i silno pogrešio.”
22 „Evo carevog koplja”, reče David. „Neka jedan od tvojih slugu dođe ovamo i uzme ga. 23 Jehova svakoga nagrađuje prema njegovoj pravednosti i vernosti. Iako te jeJehova danas predao u moje ruke, nisam hteo da dignem ruku na pomazanika Jehovinog. 24 Kao što je tvoj život danas bio dragocen meni, neka tako moj život bude dragocen Jehovi i neka me izbavi iz svih nevolja.”
25 Tada Saul reče Davidu: „Blagosloven bio, Davide, sine moj. Činićeš velika dela i sigurno ćeš uspeti.”
Potom David ode svojim putem, a Saul se vrati kući.
