David i Amalečani
1 Trećega dana David i njegovi ljudi stigoše u Ciklag. A Amalečani su bili u pljačkaškom pohodu na Negev i Ciklag. Napali su Ciklag, spalili ga 2 i zarobili sve žene i sve u njemu, mlado i staro. Ali nikoga nisu ubili, nego su ih samo poveli sa sobom i otišli svojim putem.
3 Kada su David i njegovi ljudi stigli u Ciklag, nađoše ga spaljenog i videše da su im žene, sinovi i kćeri odvedeni u roblje. 4 Na to David i njegovi ljudi glasno zaplakaše, pa su plakali do iznemoglosti. 5 Zarobljene su bile i dve Davidove žene – Ahinoam iz Jizreela i Avigajil, udovica Navala iz Karmela. 6 David je bio na velikoj muci, jer su ljudi govorili da ga treba kamenovati, pošto su svi bili ogorčeni zbog svojih sinova i kćeri.
Ali David nađe snagu u Jehovi, svome Bogu, 7 pa reče svešteniku Aviataru sinu Ahimelehovom: „Donesi mi naplećak.”
Aviatar mu ga donese, 8 pa David upita Jehovu: „Da li da krenem u poteru za onim pljačkašima? Hoću li ih stići?”
„Kreni”, odgovori Jehova. „Sigurno ćeš ih stići i izbaviti zarobljene.”
9 Tako David i šest stotina njegovih ljudi krenuše i stigoše do klanca Besora, gde neki zaostaše, 10 pošto je njih dve stotine bilo toliko iznemoglo da nisu mogli da pređu klanac. Ali David i četiri stotine ljudi nastaviše poteru.
11 U nekom polju naiđoše na jednog Egipćanina, pa ga dovedoše Davidu. Dadoše mu da pije vode i da jede – 12 parče koluta stišnjenih smokava i dva grozda suvog grožđa. On to pojede i povrati snagu, jer pre toga nije ni jeo ni pio tri dana i tri noći.
13 David ga upita: „Čiji si i odakle si?”
„Ja sam Egipćanin, rob jednog Amalečanina”, odgovori ovaj. „Kad sam se pre tri dana razboleo, gospodar me ostavio. 14 Bili smo u pljačkaškom pohodu u kerećanskom Negevu, na području koje pripada Judi i u Kalevovom Negevu, a Ciklag smo spalili.”
15 David ga upita: „Možeš li me odvesti do tih pljačkaša?”
Ovaj mu odgovori: „Zakuni mi se Bogom da me nećeš ubiti ni predati me u ruke mom gospodaru, pa ću te odvesti do njih.”
16 I on odvede Davida do njih. Pljačkaši su bili raštrkani svuda po onom mestu. Jeli su, pili i veselili se zbog velikog plena koji su odneli iz zemlje Filistejaca i iz Jude. 17 David ih je napadao od sumraka do naredne večeri, i nijedan od njih se ne izvuče, osim četiri stotine mladića koji odjahaše na kamilama i pobegoše. 18 Tako David povrati sve što su Amalečani odneli, uključujući i svoje dve žene. 19 Ništa nije nestalo – ni staro ni mlado, nijedan dečak ni devojčica, ni dobra, ni išta drugo što su pljačkaši bili oteli: David je sve povratio. 20 On uze svu sitnu i krupnu stoku, koju poteraše ispred ostale stoke, govoreći: „Ovo je Davidov plen.”
21 Tada David ode do onih dve stotine ljudi koji su bili suviše iznemogli da idu za njim i koji su bili ostali kod klanca Besora. Oni izađoše u susret Davidu i ljudima koji su išli s njim, a on ih pozdravi dok im se približavao sa svojim ljudima.
22 Ali svi zli i pogani ljudi među onima koji su išli s Davidom rekoše: „Pošto nisu išli s nama, nećemo im dati ništa od dobara koja smo povratili. Ali svaki od njih može da uzme svoju ženu i decu i da ide.”
23 Na to David reče: „Ne, braćo, ne smete da učinite tako s onim što nam je dao Jehova. On nas je zaštitio i predao nam u ruke pljačkaše koji su krenuli na nas. 24 Ko će se složiti s tim što govorite? Onaj koji ostaje kod zaliha treba da dobije isto kao i onaj koji ide u boj. Svi će dobiti jednak deo.”
25 David učini da od toga dana nadalje ovo bude uredba i zakon u Izraelu, i tako je i dan-danas.
26 Stigavši u Ciklag, David posla deo plena svojim prijateljima, starešinama Jude, s porukom: „Ovo je poklon za vas od plena otetog od Jehovinih neprijatelja.”
27 A poslao ga je starešinama u Betelu, Ramot-Negevu, Jatiru, 28 Aroeru, Sifmotu, Eštemoi, 29 Rahalu, u gradovima Jerahmeelovaca i u gradovima Kenejaca, 30 u Hormi, Bor-Ašanu, Atahu 31 i Hevronu, kao i u svim drugim mestima u koja su on i njegovi ljudi odlazili.
