1 A ono što je Samuilo govorio, pročulo se po celom Izraelu.
Filistejci otimaju Kovčeg saveza
Izraelci krenuše u boj protiv Filistejaca. Utaboriše se kod Evenezera, a Filistejci kod Afeka. 2 Filistejci se svrstaše u bojne redove prema Izraelcima, pa se povede žestok boj. Filistejci poraziše Izraelce i ubiše četiri hiljade ljudi na bojnom polju.
3 Kada se vojska vratila u tabor, izraelske starešine upitaše: „Zašto je Jehova danas pustio da nas Filistejci poraze? Hajde da donesemo Kovčeg Jehovinog saveza iz Šila, da bude uz nas i spase nas iz ruku naših neprijatelja.”
4 Tako vojska posla ljude u Šilo, i ovi doneše Kovčeg saveza Jehove nad vojskama, koji sedi na prestolu među heruvimima. A uz Kovčeg Božijeg saveza bila su i dva Elijeva sina, Hofni i Pinhas. 5 Kada je Kovčeg Jehovinog saveza stigao u tabor, svi Izraelci počeše toliko glasno da kliču da se zemlja tresla.
6 Filistejci začuše viku i upitaše: „Kakva je ono vika u jevrejskom taboru?”
Kada su saznali da je to Kovčeg Jehovinog saveza stigao u tabor, 7 uplašiše se i rekoše: „Bogovi su stigli u tabor! Teško nama! Toga dosad nije bilo! 8 Teško nama! Ko će nas izbaviti iz ruku tih moćnih bogova? To su oni bogovi koji su Egipćane u pustinji udarali svakakvim pošastima! 9 Budite jaki, Filistejci, i držite se muški, inače će vas Jevreji porobiti kao što ste vi njih! Držite se muški i borite se!”
10 Tada Filistejci napadoše i poraziše Izraelce, koji pobegoše, svako svojoj kući. Bio je to silan pokolj: trideset hiljada izraelskih pešaka pade u boju. 11 Božiji kovčeg bi otet, a Hofni i Pinhas, dva Elijeva sina, poginuše.
Elijeva smrt
12 Toga dana jedan Venijaminovac pobeže sa bojišta u Šilo, razderane odeće i glave posute prašinom. 13 Baš kada je on dolazio, Eli je sedeo kraj puta na svojoj stolici i osmatrao, jer je strepeo zbog Božijeg kovčega. Kada je onaj čovek ušao u grad i ispričao šta se dogodilo, ceo grad zakuka.
14 Eli ču kuknjavu, pa upita: „Kakva je to graja?”
Onaj čovek pohita da javi Eliju, 15 koji je imao devedeset osam godina, a oči mu bile toliko slabe da više nije video. 16 On mu reče: „Stižem sa bojišta. Danas sam pobegao odande.”
Eli ga upita: „Kako je bilo, sinko?”
17 „Izrael je pobegao pred Filistejcima”, odgovori glasnik. „Vojska je pretrpela težak poraz. Tvoja dva sina, Hofni i Pinhas, mrtvi su, a Božiji kovčeg je otet.”
18 Kada je onaj pomenuo Božiji kovčeg, Eli pade sa stolice nauznak kraj kapije, slomi vrat i umre, jer je bio star i težak.
Eli je bio sudija u Izraelu četrdeset godina.
19 A Elijeva snaha, Pinhasova žena, bila je trudna i pred porođajem. Kada je čula da je Božiji kovčeg otet i da su joj svekar i muž mrtvi, presamiti se od trudova i rodi. Ali nije mogla da izdrži trudove.
20 Dok je umirala, žene koje su bile kraj nje rekoše: „Ne boj se, rodila si sina!”
Ali ona ne odgovori, niti pokaza da joj je stalo.
21 Dečaku dade ime Ihavod[a], govoreći: „Slava je otišla iz Izraela”, misleći na oteti Božiji kovčeg i smrt svoga svekra i muža. 22 „Slava je otišla iz Izraela”, reče, „jer je Božiji kovčeg otet.”
