Susret Samuila i Saula
1 U to vreme je živeo jedan vrlo imućan čovek iz Venijaminovog plemena po imenu Kis sin Aviela sina Cerora sina Behorata sina Afiahovog. 2 On je imao sina, lepog mladića po imenu Saul, kome među Izraelcima nije bilo ravna po lepoti – za glavu je bio viši od svih ostalih.
3 Jednom kada su se izgubile magarice Saulovog oca Kisa, Kis reče Saulu: „Povedi sa sobom jednog slugu, pa se spremi i idi da tražiš magarice.”
4 Tako Saul prođe kroz Efremovo gorje i kroz područje Šališe, ali ih ne nađoše. Prođoše i kroz područje Šaalima, ali magaricâ nije bilo ni tamo. Potom prođe i kroz područje Venijamina, ali ih ni tu ne nađoše.
5 Kada su stigli na područje Cufa, Saul reče onom sluzi koji je bio s njim: „Hajde da se vratimo, jer će moj otac prestati da misli na magarice, a početi da se brine za nas.”
6 Ali sluga reče: „Evo u ovom gradu ima jedan Božiji čovek, koga veoma poštuju. Što god kaže, obistini se. Hajdemo tamo. Možda će nam reći kojim putem da idemo.”
7 Saul upita slugu: „Ako odemo Božijem čoveku, šta ćemo mu dati? U vrećama više nema hrane, a nemamo nikakav poklon koji bismo mu odneli. Šta uopšte imamo?”
8 Sluga odgovori: „Evo ja imam četvrt šekela[a] srebra. Daću ga Božijem čoveku, i on će nam reći kojim putem da idemo.”
9 Nekada se u Izraelu, kada se išlo da se od Boga potraži savet, govorilo: „Hajdemo videocu”, jer onoga koga danas zovu „prorok” nekada su zvali „videlac”.
10 „Dobro kažeš”, reče Saul sluzi. „Hajdemo.”
I krenuše ka gradu u kom je bio Božiji čovek.
11 Dok su se penjali padinom prema gradu, sretoše neke devojke koje su izašle da zahvate vode, pa ih upitaše: „Je li videlac tu?”
12 „Jeste”, odgovoriše one. „Ušao je malo pre vas. Samo požurite, jer je danas došao u grad pošto narod prinosi klanu žrtvu na uzvišici. 13 Čim uđete u grad, naći ćete ga pre nego što se popne na uzvišicu da jede. Zvanice neće početi da jedu dok on ne dođe, pošto mora da blagoslovi žrtvu. Zato odmah idite gore u grad, jer ga sada možete naći.”
14 Tako oni krenuše gore u grad. Baš kad su ulazili u grad, Samuilo je išao prema njima putem ka uzvišici.
15 A dan pre nego što je Saul došao, Jehova je objavio Samuilu: 16 „Sutra u ovo vreme poslaću ti jednog čoveka iz Venijaminove zemlje. Pomaži ga za vladara nad mojim narodom Izraelom. On će spasti moj narod iz ruku Filistejaca. Jer, video sam nevolju svoga naroda. NJihov vapaj je dopro do mene.”
17 Kada je Samuilo ugledao Saula, Jehova mu reče: „To je čovek o kom sam ti govorio. On će upravljati mojim narodom.”
18 Saul priđe Samuilu na kapiji i reče: „Kaži mi, molim te, gde je videočeva kuća.”
19 „Ja sam taj videlac”, odvrati Samuilo. „Hajde preda mnom na uzvišicu. Danas ćeš sa mnom jesti, a ujutro ću ti reći sve što ti leži na srcu i pustiti te da ideš. 20 A što se tiče magarica koje si izgubio pre tri dana, ne brini, našli su ih. Uostalom, ko je dragocen Izraelu ako ne ti i sva tvoja porodica?”
21 A Saul odgovori: „Ali ja sam Venijaminovac, iz najmanjeg Izraelovog plemena, a moje bratstvo je najneznatnije od svih bratstava Venijaminovog plemena. Zašto mi, onda, ovako govoriš?”
22 Samuilo tada uvede Saula i njegovog slugu u sobu i posadi ih u čelo trpeze među zvanicama, kojih je bilo tridesetak.
23 Samuilo reče kuvaru: „Donesi onaj komad mesa koji sam ti dao i rekao ti da ga staviš na stranu.”
24 Kuvar uze but i stavi ga pred Saula, kome Samuilo reče: „Evo, pred tobom je ono što smo sačuvali. Jedi, jer ovo se čuva za tebe baš za ovu priliku još od kad sam rekao: ‚Pozvao sam goste.‘”
Tako je Saul toga dana jeo sa Samuilom.
25 Kada su sa uzvišice sišli u grad, Saulu spremiše ležaj na krovu kuće.
26 Ustadoše u zoru, a Samuilo doviknu Saulu, koji je bio na krovu: „Spremi se, pa da te ispratim na put!”
Saul se spremi, pa on i Samuilo izađoše.
27 Kada su došli do kraja grada, Samuilo reče Saulu: „Kaži sluzi da ide napred, a ti stani načas ovde, da ti prenesem Božiju reč.”
