1 Pošto više nismo mogli da izdržimo, smatrali smo da je najbolje da sami ostanemo u Atini, 2 a da pošaljemo Timoteja, našeg brata i Božijeg saradnika u širenju Hristovog evanđelja, da vas učvrsti i obodri u vašoj veri, 3 da se niko ne pokoleba u ovim nevoljama. I sami, naime, znate da smo određeni za nevolje, 4 jer smo vam, dok smo bili kod vas, unapred govorili da će nas one snaći. I, kao što znate, tako je i bilo. 5 Kada, dakle, više nisam mogao da izdržim, poslao sam Timoteja da saznam o vašoj veri. Plašio sam se da vas možda Kušač nije doveo u iskušenje, pa da je naš trud bio uzaludan.
6 A Timotej nam se upravo vratio od vas i doneo nam radosne vesti o vašoj veri i ljubavi, o tome da nas se stalno sećate po dobru i da veoma čeznete da nas vidite – baš kao i mi vas. 7 Zato smo se, braćo, u svoj svojoj muci i nevolji, utešili zbog vas, zbog vaše vere. 8 Jer, sada zaista živimo, pošto vi čvrsto stojite u Gospodu. 9 Kako da zahvalimo Bogu za vas, za svu radost kojom se zbog vas radujemo pred svojim Bogom? 10 Noću i danju se najusrdnije molimo da vas opet vidimo i da vas snabdemo onim što još nedostaje vašoj veri.
11 Neka sâm naš Bog Otac i naš Gospod Ješua usmere naš put prema vama. 12 A vama Gospod dao da jedan prema drugom i prema svima rastete i obilujete u ljubavi, kao i mi prema vama. 13 Neka vam učvrsti srce, da budete besprekorni i sveti pred našim Bogom Ocem kada dođe naš Gospod Ješua sa svim njegovim svetima.
