Knjiga peta
(Psalmi 107-150)
1 Zahvaljujte Jehovi, jer je dobar;
ljubav njegova ostaje doveka.
2 Neka tako govore otkupljeni Jehovi,
oni koje je iz dušmaninove ruke otkupio
3 i sabrao ih iz zemalja,
sa istoka i zapada, sa severa i juga.
4 Neki su lutali besputnom pustinjom,
ne nalazeći grad u kom bi se nastanili.
5 Bili su gladni i žedni,
duša je klonula u njima.
6 Tada Jehovi zavapiše u svojoj nevolji,
i on ih izbavi iz njihovih nedaća.
7 Pravim putem ih povede
do grada gde će se nastaniti.
8 Neka zahvaljuju Jehovi zbog njegove ljubavi
i čudesnih dela koja za ljudski rod čini.
9 Jer, on napaja žedne
i gladne dobrima siti.
10 Neki su sedeli u tami i senci smrti,
jadom i gvožđem sputani,
11 jer su se protiv Božijih reči pobunili
i prezreli savete Svevišnjega.
12 Zato ih je mukotrpnim radom unizio.
Posrtali su, a nikoga da pomogne.
13 Tada Jehovi zavapiše u svojoj nevolji,
i on ih spase iz njihovih nedaća.
14 Izvede ih iz tame i senke smrti
i raskide njihove okove.
15 Neka zahvaljuju Jehovi zbog njegove ljubavi
i čudesnih dela koja za ljudski rod čini.
16 Jer, on razbija bronzane kapije
i raseca gvozdene prevornice.
17 Neki su bili bezumni,
pa ispaštali zbog svog prestupa i greha.
18 Svako jelo gadilo se njihovoj duši,
pa se primakoše dverima smrti.
19 Tada Jehovi zavapiše u svojoj nevolji,
i on ih spase iz njihovih nedaća.
20 On svoju reč posla, i isceli ih
i izbavi od groba.
21 Neka zahvaljuju Jehovi zbog njegove ljubavi
i čudesnih dela koja za ljudski rod čini.
22 Neka prinose žrtve zahvalnice
i radosnim pesmama o njegovim delima pričaju.
23 Neki su se na more otisnuli u lađama,
da na golemim vodama obavljaju posao.
24 I oni su videli Jehovina dela,
njegova čudesna dela u dubinama.
25 Jer, on naredi, i vihor zaduva
i visoko podiže talase.
26 Oni se podigoše do neba,
pa se spustiše do dubina –
hrabrost im se topila pred opasnošću.
27 Kao pijanci su teturali i posrtali,
sva njihova veština postade beskorisna.
28 Tada Jehovi zavapiše u svojoj nevolji,
i on ih izvede iz njihovih nedaća.
29 On stiša oluju i talasi se smiriše.
30 Oni se obradovaše što je nastalo zatišje,
i on ih odvede do željene luke.
31 Neka zahvaljuju Jehovi zbog njegove ljubavi
i čudesnih dela koja za ljudski rod čini.
32 Neka ga uzvisuju na skupu naroda
i hvale na veću starešina.
33 On reke pretvori u pustinju
i izvore vode u žednu zemlju,
34 zemlju plodnu u slanu pustolinu
zbog opakosti njenih žitelja.
35 On pustinju pretvori u jezera
i suvu zemlju u izvore vode.
36 Tamo naseli gladne,
i oni podigoše grad da se u njemu nastane.
37 Zasejaše njive i posadiše vinograde,
koji im obilnu letinu rodiše.
38 On ih blagoslovi,
pa se silno namnožiše.
On ne dade da se smanji broj njihove stoke.
39 A onda im se smanjio broj i bili su poniženi
tlačenjem, nesrećom i tugom.
40 Onaj koji prezir izliva na vladare
učini da pustim bespućem lutaju.
41 Ali on uboge diže iz bede
i porodice im umnoži kao stada.
42 Čestiti to vide i raduju se,
a svi nepravedni umuknuće.
43 Ko je mudar, neka se toga drži
i neka uvidi ljubav Jehovinu.
