Davidov.
1 Blagosloven Jehova, Stena moja,
koji mi ruke uvežbava za borbu, a prste za rat.
2 On je moja ljubav i tvrđava,
moje utvrđenje visoko i izbavitelj,
moj štit iza kog se sklanjam.
On mi narode potčinjava.
3 Šta je čovek, Jehova, da ti je do njega stalo,
sin čovečiji, da o njemu misliš?
4 Čovek je kao dašak,
njegovi dani kao senka koja nestaje.
5 Svoja nebesa nagni, Jehova, i siđi,
planine dodirni, i zadimiće se.
6 Sevni munjom i moje neprijatelje rasprši,
svoje strele odapni i stvori pometnju među njima.
7 Posegni rukom sa visina,
istrgni me i izbavi iz silnih voda,
iz ruku tuđinaca,
8 čija usta govore laži,
čija se desnica lažno zaklinje.
9 Pevaću ti novu pesmu, Bože,
svirati ti na harfi od deset žica.
10 Ti carevima daješ pobedu,
ti svog slugu Davida istržeš ispod mača pogubnog.
11 Istrgni me i izbavi iz ruku tuđinaca,
čija usta govore laži,
čija se desnica lažno zaklinje.
12 Neka nam sinovi budu kao biljke koje u svojoj mladosti narastu,
a naše kćeri kao stubovi isklesani da palatu ukrase.
13 Neka nam ambari budu puni svakovrsnog žita,
neka nam ovce ispune livade
hiljadama svojih jaganjaca,
14 neka su nam goveda ugojena[a].
Neka niko ne provaljuje kroz zidine,
neka niko ne bude zasužnjen,
neka ne bude kuknjave na našim ulicama.
15 Blago narodu kome je tako,
blago narodu čiji Bog je Jehova.
