Molitva Davidova.
1 Čuj moju molbu za pravdu, Jehova,
obrati pažnju na moj vapaj.
Saslušaj moju molitvu,
koja ne dolazi s usana lažljivih.
2 Neka mi od tebe dođe opravdanje na sudu,
neka tvoje oči vide šta je pravično.
3 Istražiš li mi srce i ispitaš li me noću,
proveriš li me ognjem, nikakvo zlo nećeš naći.
Usta me moja ne navode
4 da činim što drugi ljudi čine.
Rečju tvojih usana sačuvah se
od staza nasilja.
5 Koraci mi čvrsto prionuše uz tvoje staze,
noge mi se ne okliznuše.
6 Vapijem ti, Bože, jer ćeš me uslišiti,
saslušaj me i čuj moje reči.
7 Pokaži svoju ljubav čudesnu,
ti koji desnicom svojom od dušmana spasavaš
one koji se u tebe uzdaju.
8 Čuvaj me kao zenicu svoga oka.
U senci svojih krila me sakrij
9 od opakih koji na mene nasrću,
od smrtnih neprijatelja koji me okružuju.
10 Zatvoriše svoje srce bešćutno,
ustima nadmeno govore.
11 Ušli su mi u trag, već me opkoliše,
očima vrebaju da me na zemlju obore
12 kao lav što jedva čeka plen da rastrgne,
kao mladi lav što vreba iz skrovišta.
13 Ustani, Jehova, stani mu na put i obori ga!
Svojim mačem od opakoga me izbavi!
14 Svojom rukom ih ukloni, Jehova,
ukloni ih iz sveta živih,
a dragocene svoje nasiti:
neka su im trbusi puni
i neka svojoj deci ostavljaju što pretekne.
15 A ja, ja ću u pravednosti
tvoje lice gledati.
Kad se probudim,
tvojim likom ću se sititi.
