Zašto se neznabošci komešaju,
a narodi uzalud zavere kuju?
2 Ustaju carevi zemaljski
i kneževi se udružuju protiv Jehove
i protiv Pomazanika njegovog:
3 „Skršimo njihove okove
i zbacimo njihove lance!”
4 Smeje se Onaj koji na nebu sedi na prestolu,
Gospod im se izruguje.
5 Onda im u svom gnevu govori
i u ljutoj srdžbi ih zastrašuje:
6 „Svog Cara sam postavio na Sionu,
na svojoj svetoj gori.”
7 Objavljujem uredbu Jehovinu.
On mi reče:
„Ti si moj Sin, danas te rodih.
8 Samo zatraži, i daću ti neznabošce u nasledstvo
i krajeve zemlje u posed.
9 Razbićeš ih gvozdenom palicom,
smrskati ih kao posudu grnčarsku.”
10 Zato se urazumite, carevi,
opomenu prihvatite, vladari zemaljski.
11 Sa strahom služite Jehovi,
sa trepetom mu kličite.
12 Poljubite Sina, da se ne razgnevi,
da ne propadnete na svom putu.
Jer, njegov gnev samo što nije planuo.
Blago svima koji se u njega uzdaju!
