Davidov.
1 Jehova mi je svetlost i Spasitelj
– koga da se bojim?
Jehova je tvrđava mog života
– od koga da strahujem?
2 Kad na mene navale zlikovci,
moji dušmani i neprijatelji,
da mi telo proždru,
posrnuće i pasti.
3 Ako se i vojska utabori protiv mene,
srce mi se neće bojati.
Ako i rat protiv mene povedu,
i tada ću biti spokojan.
4 Samo jedno od Jehove molim,
samo jedno tražim:
da u Domu Jehovinom boravim
sve dane svoga života,
da gledam lepotu Jehovinu
i savet tražim u Hramu njegovom.
5 Jer, na dan nesreće
on će me u svom boravištu čuvati,
sakriti me u skrovištu svoga šatora
i na visoku stenu postaviti.
6 Tada ću dići glavu
nad neprijateljima oko sebe.
Kod njegovog šatora
kličući ću prinositi žrtve,
pevati i svirati Jehovi.
7 Čuj moj glas, Jehova, kad ti zavapim,
milostiv mi budi i usliši me.
8 Srce mi kaže:
„Traži njegovo lice!”
Tražiću tvoje lice, Jehova.
9 Ne krij svoje lice od mene,
ne odbij svog slugu u gnevu.
Ti si Pomagač moj.
Ne odbaci me i ne ostavi,
Bože, Spasitelju moj.
10 Ako me otac i majka ostave,
Jehova će me primiti.
11 Nauči me svom putu, Jehova,
ravnom stazom me vodi
zbog mojih neprijatelja.
12 Ne prepuštaj me volji dušmana,
jer lažni svedoci protiv mene ustaju,
od nasilja dašću.
13 U ovo sam siguran:
videću dobrotu Jehovinu
u zemlji živih.
14 Jehovu iščekuj.
Budi jak i odvažnog srca
i Jehovu iščekuj.
