Maskil Davidov.
1 Blago onom kome su prestupi oprošteni,
čiji su gresi pokriveni.
2 Blago čoveku kome Jehova ne računa krivicu
i u čijem duhu nema lukavosti.
3 Dok sam ćutao, kosti mi oslabiše
od mog ridanja svakodnevnog.
4 I dan i noć tvoja me ruka pritiskala,
snaga mi se sušila kao za letnje žege. Sela
5 Tada ti priznah svoj greh
i više svoju krivicu nisam skrivao.
Rekoh: „Priznaću svoje prestupe Jehovi”
– i ti oprosti krivicu moga greha. Sela
6 Zato neka ti se svaki verni
moli u vreme nevolje.
Kada se bujica silnih voda digne,
do njega neće doći.
7 Ti si zaklon moj;
od nevolje ćeš me sačuvati,
okružiti me pesmama izbavljenja. Sela
8 „Naučiću te i pokazati ti put
kojim treba da ideš.
Savetovaću te
i držati te na oku.
9 Ne budi kao konj ili mazga,
koji nemaju pameti,
kojima se upravlja žvalama i uzdama,
jer ti inače ne prilaze.”
10 Mnoge su muke opakoga,
ali ko se u Jehovu uzda,
ljubav ga okružuje.
11 Radujte se u Jehovi i veselite, pravednici!
Kličite od radosti, svi koji ste srca čestitog!
