Horovođi. Davida, sluge Jehovinog.
1 Greh govori opakome duboko u srcu.
Straha od Boga nema mu pred očima,
2 jer sâm sebi suviše laska
da bi svoj greh video i zamrzeo.
3 Reči njegovih usta grešne su i lažljive,
prestade da bude razuman i da čini dobro.
4 Na svojoj postelji smišlja nepravdu,
na rđavom putu stoji, zlo ne odbacuje.
5 Ljubav tvoja, Jehova, doseže do nebesa,
tvoja vernost do oblakâ.
6 Tvoja je pravednost kao moćne planine,
tvoja pravda kao okean[a].
Čoveka i životinju spasavaš, Jehova.
7 Kako je dragocena tvoja ljubav!
U senci tvojih krila rod ljudski nalazi utočište.
8 Goste se obiljem iz tvoga Doma,
daješ im da piju iz reke tvojih poslastica.
9 Jer, kod tebe je vrelo života,
zbog tvoje svetlosti svetlost vidimo.
10 I dalje pokazuj ljubav onima koji te poznaju
i svoju pravednost onima srca čestitog.
11 Neka me ne gazi noga ohologa
i ne trese ruka opakoga.
12 Gle kako popadali leže
oni koji čine zlo,
oboreni da se više ne dignu.
