Knjiga druga
(Psalmi 42-72)
Horovođi. Maskil potomaka Korejevih.
1 Kao što jelen žudi za vodama potoka,
tako duša moja žudi za tobom, Bože.
2 Žedna mi je duša Boga, Boga živoga.
Kada ću opet ići da se pred njim pokažem?
3 Suze su mi hrana danju i noću
dok me povazdan pitaju:
„Gde ti je tvoj Bog?”
4 Duša me boli kad se setim
kako sam s mnoštvom naroda išao,
vodeći ih do Doma Božijeg,
uz klicanje i zahvaljivanje
silnog sveta koji praznuje.
5 Zašto si potištena, dušo moja?
Zašto si tako uznemirena u meni?
U Boga se uzdaj,
jer opet ću mu zahvaljivati,
Spasitelju mom 6 i mom Bogu.
Duša je u meni potištena.
Zato ću te se sećati
na ovom brdašcu[a] kraj gore Hermon,
u zemlji gde reka Jordan počinje,
7 gde dubina dubinu doziva
hučanjem tvojih vodopada.
Svi tvoji valovi i talasi
preko mene pređoše.
8 Danju mi Jehova svoju ljubav šalje,
a noću je njegova pesma sa mnom,
molitva Bogu mog života.
9 Pitam Boga, Hridinu moju:
„Zašto si me zaboravio?
Zašto unaokolo hodam u žalosti,
od neprijatelja ugnjeten?”
10 Kosti mi pucaju od uvreda dušmana,
koji me povazdan pitaju: „Gde ti je tvoj Bog?”
11 Zašto si potištena, dušo moja?
Zašto si tako uznemirena u meni?
U Boga se uzdaj,
jer opet ću mu zahvaljivati,
Spasitelju mom i mom Bogu.
