Horovođi. Potomaka Korejevih. Maskil.
1 Svojim smo ušima čuli, Bože,
naši su nam praoci pričali
o delima koja si učinio u njihovo vreme,
u danima davnim.
2 Svojom rukom si isterao neznabošce,
a naše praoce zasadio;
narode si skršio, a njih raširio.
3 Nisu svojim mačem zaposeli zemlju,
niti im je njihova ruka donela pobedu,
nego tvoja desnica, tvoja ruka
i svetlost tvoga lica,
jer si ih voleo.
4 Ti si moj Car i moj Bog,
koji Jakovu daješ pobede.
5 S tobom dušmane potiskujemo,
tvojim Imenom gazimo
one što se na nas dižu.
6 Jer, ne uzdam se u svoj luk,
niti mi moj mač donosi pobedu,
7 nego nam ti pobedu nad dušmanima donosiš,
ti ruglu izvrgavaš one koji nas mrze.
8 Bogom se povazdan hvalimo
i doveka ćemo tvoje Ime slaviti. Sela
9 A sada nas ti odbaci i izvrgnu sramoti
i više u boj ne izlaziš s našim vojskama.
10 Učinio si da uzmaknemo pred dušmaninom,
pa nas opljačkaše oni koji nas mrze.
11 Predao si nas kao ovce za klanje
i raštrkao nas među neznabošce.
12 Svoj narod si prodao u bescenje
i po toj ceni nisi mnogo zaradio.
13 Učinio si nas ruglom pred našim susedima,
predmetom podsmeha i poruge onima oko nas.
14 Učinio si nas uzrečicom među neznabošcima,
na nas narodi s prezirom glavom odmahuju.
15 Sramota je moja povazdan preda mnom,
stid mi lice pokriva
16 zbog graje onoga koji me vređa i pogrđuje,
zbog neprijatelja koji bi da se osveti.
17 Sve nas je to snašlo,
ali te nismo zaboravili
ni prekršili tvoj Savez.
18 Nije nam se okrenulo srce
ni noge skrenule sa tvoje staze,
19 a ti si nas smrvio među tim šakalima
i senkom smrti nas pokrio.
20 Ako smo Ime svoga Boga zaboravili
ili ruke širili ka tuđem bogu,
21 zar to Bog ne bi otkrio?
Jer, on zna tajne srca.
22 Radi tebe nas povazdan ubijaju,
smatraju nas ovcama za klanje.
23 Probudi se, Gospode! Zašto spavaš?
Preni se! Ne odbaci nas zauvek!
24 Zašto kriješ lice
i naš jad i potlačenost zaboravljaš?
25 Duša nam potonu u prašinu,
trbuh nam se za zemlju prilepio.
26 Ustani i pomozi nam,
radi svoje ljubavi nas izbavi.
