Horovođi. Po napevu „Ljiljani.” Potomaka Korejevih. Maskil. Ljubavna pesma.
1 Iz srca mi nadiru predivne reči
dok za cara ovo delo sastavljam.
Jezik mi je pisaljka veštog pisara.
2 Najlepši si od roda ljudskog,
umilne reči s usana ti teku.
Nije čudo što te Bog doveka blagoslovio.
3 Mač pripaši uz bedro, ratniče,
opaši se sjajem i veličanstvom.
4 U svom veličanstvu izjaši
za istinu, krotkost i pravednost.
Tvoja je desnica
za zadivljujuća dela uvežbana.
5 Tvoje oštre strele probiće
srce carevih neprijatelja,
pa će ti narodi padati pred noge.
6 Tvoj presto je, Bože[a], zauvek i doveka
i žezlo pravičnosti žezlo je tvoga carstva.
7 Voliš pravednost, a mrziš opakost.
Zato te je Bog, tvoj Bog, pomazao uljem radosti
kao nijednoga od tvojih drugova.
8 Sva tvoja odeća smirnom,
alojem i kasijom miriše
u palatama slonovačom ukrašenim
dok u svirci žičanih instrumenata uživaš.
9 Kneginje su među tvojim dvorankama,
uz desnicu ti nevesta, buduća carica,
okićena zlatom ofirskim.
10 „Čuj, kćeri, pomno me saslušaj:
Zaboravi svoj narod i dom svoga oca.
11 Car će žudeti za tvojom lepotom;
potčini mu se, jer on će ti biti gospodar.
12 Kći tirska doneće ti dar,
narod najbogatiji tražiti tvoju naklonost.”
13 Kneginja u venčanici protkanoj zlatom
kao biser je u zlatnom ležištu.
14 U ruhu od šarenog veza uvode je k caru
sa deverušama koje je prate.
15 Uvode ih s radošću i klicanjem,
u carevu palatu ulaze.
16 Tvoje praoce naslediće tvoji sinovi;
postavićeš ih za poglavare po svoj zemlji.
17 Učiniću da ti se imena sećaju kroz sva pokolenja;
zato će te narodi slaviti zauvek i doveka.
