Horovođi. Potomaka Korejevih. Prema alamotu. Pesma.
1 Bog je naše utočište i snaga,
spreman pomagač u nevoljama.
2 Zato se nećemo bojati
makar se ljuljala zemlja
i gore popadale u srce mora,
3 makar hučale i ključale vode morske
i gore se tresle od njihovog naleta. Sela
4 Ima jedna reka čiji rukavci
radost donose Božijem gradu,
mestu svetom, gde je Boravište Svevišnjega.
5 Bog je usred grada, pa grad neće pasti;
Bog će mu pomoći u svitanje.
6 Narodi se komešaju, padaju carstva,
on glas digne, zemlja se rastopi.
7 S nama je Jehova nad vojskama,
Bog Jakovljev naše je utvrđenje visoko. Sela
8 Dođite, gledajte dela Jehovina,
pustošenja koja je učinio na zemlji.
9 Do krajeva zemlje on prekida ratove,
luk lomi i koplje seče, kola spaljuje.
10 „Prestanite i znajte da sam ja Bog.
Biću uzvišen među narodima,
biću uzvišen na zemlji.”
11 S nama je Jehova nad vojskama,
Bog Jakovljev naša je tvrđava. Sela
