Horovođi. Potomaka Korejevih. Psalam.
1 Čujte ovo, svi narodi,
počujte, svi stanovnici sveta,
2 kako mali tako i veliki,
kako bogati tako i ubogi.
3 Moja usta govoriće mudrost,
a reči iz mog srca daće umnost.
4 Pomno ću slušati poslovicu,
svoju zagonetku uz liru ću objasniti.
5 Zašto da se bojim u danima zla,
kad me izopačene varalice opkole,
6 oni što se u svoju moć uzdaju
i svojim se silnim bogatstvom hvale?
7 Niko ne može sebe da otkupi,
ne može Bogu da plati otkupninu za sebe –
8 previsoka je otkupna cena života,
nikad se ne može platiti –
9 da živi doveka i grobnu jamu da ne vidi.
10 Jer, svako vidi da mudri umiru,
da i bezumnik i glupan propadaju,
da drugima ostavljaju svoje bogatstvo.
11 Doveka će im grobnica biti kuća,
njihovo boravište kroz sva pokolenja,
makar su zemlje nazvali po sebi.
12 Ne ostaje čovek, uprkos časti koju uživa,
sličan je zverima koje ugibaju.
13 To je sudbina onih koji se bezumno u sebe uzdaju
i njihovih sledbenika,
kojima su mile njihove izreke. Sela
14 Kao ovce, za Šeol su određeni,
smrt im je pastir.
Čestiti će vladati nad njima;
brzo će propasti njihovo obličje,
Šeol će im biti boravište.
15 A Bog će moju dušu izbaviti iz šapa Šeola
i k sebi me uzeti. Sela
16 Ne boj se kad se neko obogati,
kad se namnoži blago njegovog doma.
17 Jer, kad umre, ništa sa sobom neće poneti,
neće s njim u grob sići blago njegovo.
18 Iako se za života smatrao blagoslovenim –
jer, ljudi te hvale kad ti dobro ide –
19 i on će otići pokolenju svojih praotaca,
gde više neće videti svetlosti.
20 Čovek koji uživa čast, a nema razboritosti,
sličan je zverima koje ugibaju.
