Horovođi. Uz žičane instrumente. Maskil Davidov.
1 Čuj moju molitvu, Bože,
ne krij se od moje molbe.
2 Pomno me saslušaj i usliši.
Misli su mi zbrkane i smeten sam
3 zbog onoga što govori neprijatelj,
zbog onoga kako me opaki tlači.
Jer, na mene obaraju nesreću
i u svom gnevu me mrze.
4 Srce se u meni grči,
smrtni užas me spopada,
5 strah i trepet me obuze,
jeza me preplavi.
6 Rekoh: „E da su mi krila kao u goluba,
odleteo bih i bio na miru!
7 Daleko bih odlepršao,
u pustinji boravio. Sela
8 Pohitao bih u svoje sklonište
od vihora i oluje.”
9 Govor im zbrkaj, Gospode, jezike im raskoli,
jer nasilje i kavgu vidim u gradu.
10 Danju i noću kruže njegovim zidinama.
U njemu su nepravda i muka,
11 u njemu je propast;
tlačenje i prevara ne odlaze mu s ulica.
12 Da me uvredio neprijatelj,
to bih podneo.
Da se digao na mene onaj ko me mrzi,
od njega bih se sakrio.
13 Ali to si učinio ti, čovek kao ja,
moj prijatelj, koga tako dobro znam,
14 s kojim sam vodio prisne razgovore
dok smo kod Doma Božijeg hodali među mnoštvom.
15 Neka ih zaskoči smrt,
neka živi siđu u Šeol,
jer zlo im je u domu i srcu.
16 A ja Boga prizivam,
i Jehova me spasava.
17 Uveče, ujutro, u podne žalim se i ječim,
i on mi čuje glas.
18 Zdravog i živog će me izbaviti
iz bitke koju s mnogima vodim.
19 Čuće Bog, koji od iskona sedi na prestolu,
i poraziti ih, Sela
jer ne menjaju se i Boga se ne boje.
20 Moj drug na prijatelja diže ruku
i svoj savez prekrši.
21 Govor mu je gladak maslac,
a u srcu mu rat.
Reči su mu blaže od ulja,
a u stvari su mačevi isukani.
22 Jehovi poveri svoje brige,
i on će te podupreti –
nikad neće dati da pravednik posrne.
23 A ti ćeš, Bože,
opake oboriti u jamu propasti.
Krvoloci i varalice
neće doživeti ni pola svojih dana.
A ja se u tebe uzdam.
