Horovođi. Po napevu „Ne zatri”. Davidov. Mihtam.
1 Zar zaista pravedne presude donosite, poglavari?
Zar pošteno sudite ljudima?
2 Ne, jer u srcu smišljate nepravdu
i rukama razmeravate nasilje po zemlji.
3 Opaki još od majčine utrobe zastranjuju,
još od majčinog trbuha zastranjuju i govore laži.
4 Otrov im je kao zmijski otrov,
kao u kobre koja je uši zatvorila,
5 pa ne čuje glas krotiteljâ,
ma koliko bili vešti u čaranju.
6 Polomi im zube u ustima, Bože,
skrši lavlje očnjake, Jehova!
7 Neka nestanu kao voda koja otiče,
neka budu zgaženi kao trava na stazi.
8 Neka budu kao puž koji se topi dok puzi,
kao mrtvorođenče koje nikad ne vide sunca.
9 Pre no što im kotlići osete vrelinu trnja,
neka u ljutom gnevu budu živi oduvani.
10 Radovaće se pravednik kad bude osvećen,
kad noge opere u krvi opakih.
11 Tada će ljudi reći:
„Zaista pravednik dobija nagradu.
Zaista postoji Bog koji sudi na zemlji.”
