Psalam Davidov. Kada je bio u judejskoj pustinji.
1 Bože, ti si Bog moj,
koga tražim.
Žedna te je moja duša,
za tobom moje telo žudi
u zemlji suvoj i iznurenoj,
u kojoj nema vode.
2 Da, u svetilištu sam te video,
video tvoju snagu i slavu.
3 Zato što je tvoja ljubav bolja od života,
moje usne će te hvaliti.
4 Blagosiljaću te dok sam živ;
dizaću ruke u molitvi, tvoje Ime prizivajući.
5 Biću sit kao od najboljeg jela;
kličućim usnama moja usta će te hvaliti.
6 Sećam te se na svojoj postelji,
na tebe mislim u noćnim satima.
7 Ti si Pomagač moj,
zato u senci tvojih krila kličem.
8 Duša mi se priljubila uz tebe,
tvoja me desnica pridržava.
9 A oni što bi da mi uzmu život, da ga unište,
u Podzemlje će otići.
10 Biće predati maču
i postati hrana šakalima.
11 A car će se radovati u Bogu.
Hvaliće se svi koji mu se zaklinju na vernost[a],
a usta lažljivaca biće zapušena.
